Zašto je Donald Tramp izabran za američkog predsednika? Ne, pitanje nije nimalo naivno, ni neumesno. Ako ne znate odgovor, zapitajte se šta to zajedničko imaju ovaj milijarder i pčele. Nije, dakle, ni loša šala, ni veleučeno nadmudrivanje. U svakom slučaju, umešali su se naučnici.
Izabrati predsednika ili odabrati boravište, s naučne tačke gledišta podrazumeva interakciju mnoštva pojedinaca, piše mesečnik „Vajerd”. Kada pčele moraju da pronađu gde će se naseliti, njihovi izviđači posetiće nekoliko budućih mesta. Ukoliko su zadovoljni izborom, čim se vrate započeće uzbudljiv „vazdušni ples” da ostalim insektima pokažu gde se ono nalazi.
To može da izmami više izviđača koji će poleteti da provere lokaciju i sami zaplesati u znak podrške. Ostale pčele će se umešati zalažući se za drugu, i u toj nemuštoj raspravi opredeliće se, verovatno, za najpovoljniji položaj. Zadivljujuće je da tako sviju novo gnezdo, a da nijedna ne zna da li je to najbolje rešenje.
Razuman naučnik može usrednjavanje
primeniti na političke sklonosti,
naročito u dvostranačkom društvu.
Ali šta se dešava ako se to koristi
u vestima kao uoči skorašnjih
američkih predsedničkih izbora?
I sada nije teško povući paralelu između izbora gnezda i izbora predsednika. Svako od nas ima kandidata koga podržava, često bez potpune informacije o različitim opcijama, i to će uzbuđeno napisati na „Fejsbuku”. S kojim ciljem? Da namami druge da podrže onoga koga su sami predložili i da rašire takvo verovanje.
Kolektivno odlučivanje
Na prvi pogled, ovo je ohrabrujuće. Ako su pčele u stanju da pronađu najpovoljnije gnezdo, možemo li mi odabrati najboljeg predsedničkog kandidata? Zaista, životinje često donose izvanredne kolektivne odluke koje daleko prevazilaze sposobnosti svakog pojedinca. I to je poznato kao „mudrost gomile”.
Nažalost, moć kolektivnog odlučivanja je promenljiva: na primer, ako su pojedinci u proseku u krivu, njihovo kolektivno odlučivanje bira goru od dve opcije. U složenim okruženjima sa više izvora informacija ponekad su male grupe bolje od velikih. Čak i pojedinci bez ikakvih sklonosti mogu bitno da utiču na grupne odluke.
Dobro je poznato da kompanije kao
što su „Gugl” i „Fejsbuk” mere
političke sklonosti svojih korisnika.
A šta rade sa ovim podacima?
Zamislite na trenutak da polovina pčela doživljava ples kao podršku jednom, a polovina kao podršku drugom mestu. Bez interakcije dve strane, tako podeljene u opasnosti su da budu blokirane. Ukoliko su primorane da odluče, njihov izbor biće verovatno slučajan, čak i ako je razlika u kvalitetu velika. Da li se to moglo dogoditi sa američkim predsedničkim izborima?
Dobro je poznato da kompanije kao što su „Gugl” i „Fejsbuk” mere političke sklonosti svojih korisnika. A šta rade sa ovim podacima? Čak i naizgled bezopasne odluke mogle bi imati katastrofalne kolektivne posledice.
Centriranje vesti
Usrednjavanje (centriranje) je, svakako, jedna od uobičajenih i uopšteno bezazlenih procedura obrade podataka u nauci. To uključuje uklanjanje proseka, tako da su podaci ravnomerno razdeljeni oko nule. Mnogi algoritmi mašina za učenje zasnivaju se na tome. Razuman naučnik može usrednjavanje primeniti na političke sklonosti, naročito u dvostranačkom društvu. Ali šta se dešava ako se to koristi u vestima kao uoči skorašnjih američkih predsedničkih izbora?
Vratimo se pčelama koje se maltene ravnomerno razdvoje u odabiranju mesta za košnicu. Moguće je da tako jednostavna i razumna odluka, utemeljena na naučnim podacima, izazove podelu u političkim uverenjima. Nažalost, većina sajtova društvenih medija nisu otvorenog kôda, tako da nije moguće saznati kako su se opredelili. Mišljenje da nisu imali merljiv uticaj na izborima veoma je nategnuto.
Zabrinjavajuće je to da, jednostavno, niko nema pojma kuda to vodi. Kako donosimo odluke i koliko su te odluke uobličene tehnologijom, nije nimalo prenaglašeno pitanje.
