МЕЂУ ИЗМЕЂУ

1.000 БАНАНА ИЗ ФУКУШИМЕ

Посета Фукушими (Википедија)

Посета Фукушими (Википедија)

Више од седам милијарди људи поаособ добило је пре шест година из Јапана дозу зрачења као да је у сласти појели толико комада ових воћки.

Свакоме од нас из Фукушиме је стигло хиљаду банана, али каквих? Невидљивих и озрачених. Не шалимо се: више од седам милијарди људи поаособ добило је пре шест година из Јапана дозу зрачења као да је у сласти појели толико комада ових воћки. Или: као да су се једном снимили на рендгену.

Из Института за проучавање
ваздуха у Норвешкој поручују да
су ама баш сви на свету примили
додатни износ икс-зрака.

Научници, пак, закључују да нема места страху, јер су изгледи од оболевања занемарљиви. Сваке године небројено оболелих се ради радиолошких претрага у болницама излаже већем озрачењу од онога које је настало кваром на јапанској нуклеарки.

Од велике количине радиоактивног материјала испуштеног у околину, око 80 одсто завршило је у океанима и на половима, па се испоставља да је светско становништво најмање било на удару. Главни извор зрачења је, иначе, радиоактивни елемент цезијум-137 који се, због ратварања у води, преноси на велика растојања.

Из Института за проучавање ваздуха у Норвешкој поручују да су ама баш сви на свету примили додатни износ икс-зрака. Већина података прикупљена је из глобалне мреже станица за мерење висине зрачења.

Мерна јединица за еквивалентну дозу јонизујућег зрачења јесте сиверт (Sv) која, уједно, показује биолошки учинак зрачења на људско ткиво. Након катастрофе у електрани Фукушима-Даичи просечна особа примила је 0,2 милисиверта (mSv) зрачења. Стандардно радиолошко зрачење је двоструко нижe – 0,1 mSv, а снимање компјутерском томографијом (CT) производи 15 mSv. Да би се оболело од зрачења, потребно је 1.000 милисиверта (1 Sv).

Мештани у близини електране примили су нешто већу дозу зрачења, између 1 и 5 милисиверта, а у целом просечна доза зрачења била је 0,5. Око 160.000 житеља било је присиљено да напусти своје домове, од којих су хиљаде још расељене. Међутим, животиње су доживеле већи ударац, јер је опала разноврсност инсеката, птица и сисара. Чишћење околине се наставља и потрајаће, вероватно, деценијама.

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар