AMAZON U SVAČIJOJ GLAVI

Mozak je isprepleten mrežom od oko sto milijardi nerava, koliko ima stabala na oko sedam miliona kvadratnih kilometara, a zbir veza koje uspostave ili sinapsi dostiže ukupan broj listova.

Stanko Stojiljković

Može li čovek da napravi novi i zameni stari mozak? Isti onakav kakav mu priroda podarila, uvećavajući ga i usavršavajući u proteklih petnaest ili pet miliona godina.
Antički Grci su zamišljali da je meka i tajnovita tvar u lobanji sedište duše, nametnuvši strogu zabranu da mozak ma koje životinje završi u čovekovom tanjiru. Kako bi se izbečili da vide srpske sladokusce koji uživaju mljackajući pohovani?

Prvi humanoidi nalik čoveku pojavili su se pre petnaest miliona godina, a naš dvonožni preteča koji je koristio alatke, „vešti čovek” (Homo habilis), deset miliona docnije. Prohujalo je još milion godina do prvog uspravljenog čoveka (Homo erectus) koji je progovorio, ovladao vatrom i počeo da se naoružava.
Ako ste pomislili da je prozborio da bi uzvratio svojoj svadljivoj ženi, na pogrešnom ste tragu. Bez imalo griže savesti možete ga osuditi za početak trke u naoružaanju, koju ni današnji, kudikamo učeniji njegovi potomci, ne napuštaju.
Šta to naš savremeni predak, savremeni razumni čovek (Homo sapiens), namerava, pokušava i priželjkuje da uradi sa svojom glavom?

Prvi na papirusu

Staroegipatski rukopis ispisan hijeroglifima na papirusu oko 3000. godine pre naše ere pominje, prvi put u ljudskoj povesti, mozak pod pravim imenom. I Stari Egipćani i Mesopotamci i Jevreji verovali su da se um i osećanja kriju u srcu.
Mudri Demokrit je, po svemu sudeći, pre svih shvatio da su misao i osećaj materijalne prirode, da zavise od jedne podvrste atoma koji menjaju svoj položaj u prostoru, a da je „mozak čuvar misli i uma”. Konačno se uvidelo da su kod čoveka, koji razumom daleko prevazilazi sve druge životinje, moždane vijuge mnogo bogatije, a lekar Galen je ukazao da je mozak središte upravljanja telom i mentalnim radnjama.
Matematičar i filozof Rene Dekart je pre tri stoleća telo uporedio s mašinom (što se i danas često čuje), najpribližnijoj orguljama, a za dušu je rekao da je nematerijalna, jedinstvena i besmrtna i da se s telom spaja u jednoj žlezdi (pinealna). Sledeći proučavaoci (da ih ne nabrajamo) obogatili su spisak otkrića novim saznanjima. A šta mi danas znamo?
Američki neuorolog Pol Meklin je četrdesetih i pedesetih godina 20. veka uveo zanimljivo razvrstavanje prema starosti na, u najvećoj meri, primitivni – reptilski mozak, napredniji – stari sisarski i najsavršeniji – novi sisarski. Potonji se nalazi u spoljašnjem sloju, moždanoj kori (cortex), zadužen je za racionalno mišljenje i pretrpeo je najveće promene u evoluciji. Debeo je oko dva milimetra i prema različitim tumačenjima, deli se na pedesetak do stotinak oblasti (zavisno od zadataka koje izvršava).
Predčeono (prefrontalno) područje se najbrže menjalo: kod mačaka se povećalo za tri, kod šimpanzi za 17, a kod ljudi za 29 odsto! Povezano je sa najtananijim ispoljavanjima uma, suštinom ličnosti i načinom na koji se odnosimo prema svetu (karakter).
Mozak je, ako niste znali, najproždrljiviji potrošač: sagoreva kiseonik i glukozu (šećer) deset puta više od drugih organa u telu, i to u mirovanju. (Iako zauzima samo dva i po posto telesne mase, potroši 20 procenata energije). Gorivo su mu ugljeni hidrati koje jedete i kiseonik koji udišete.
Isprepleten je mrežom od oko sto milijardi nerava (živci), koliko amazonska prašuma ima stabala (na oko sedam miliona kvadratnih kilometara), a broj međusobnih neuronskih veza ili sinapsi dostiže ukupan zbir listova. Nerv se sastoji od majušne grudvice (ćelijsko telo ili soma), prečnika oko 40 hiljaditih delića milimetra, iz koje se u vidu sućušnog drvceta granaju grančice – dendriti. Postoji, bar, pedesetak osnovnih oblika neurona. Iz većine izlazi jedno dugačko, tanko vlakno, nekoliko puta duže od samog živca, nazvano akson (niz kičmenu moždinu dostiže metar dužine).

Vatromet u lobanji

Živci i živčane ćelije imaju dvojako svojstvo: i da se odazivaju na električni nadržaj i da ga stvaraju; ponašaju se i kao odašiljači i kao prijemnici. Svojevrstan protok naelektrisanja je posledica kretanja četiri jona (atomi s viškom ili manjkom jednog elektrona): natrijuma, kalijuma, hlora i kalcijuma. Joni se gomilaju unutar i izvan nerava, sa jedne ili druge strane ćelijske opne (debljina pet milionitih delića milimetra, što je hiljaditi deo prečnika ćelije); da bi struja potekla moraju privremeno da uđu i izađu. Pozitivno-negativni talas traje, obično, oko jednog do dva hiljadita delića sekunde i poznat je pod imenom akcioni potencijal. Kao na ogromnoj i užurbanoj železničkoj stanici desetine, stotine, čak i hiljade signala stiže do ćelijskog tela; zadivljujući vatromet u svačijoj lobanji.
Pod elektronskim mikroskopom opaženo je da između nerava postoje izvesne pukotine – sinapse, od kojih je većina hemijske prirode. Različite hemikalije izvršavaju neverovatno raznovrsne zadatke, dočaravajući nezamislivu molekulsku simfoniju u glavi. Slučajno uzet isečak moždane kore otkriva 600 miliona nerava u kubnom milimetru, u celoj bi trebalo da ih bude od 1014 do 1015, a to su brojevi kod kojih se posle „jedinice” (1) naniže 14 ili 15 „nula” (0). Ako bismo prebrojavali sve veze, proveli bismo u tome 32 miliona godina! (Imajući u vidu da su se hominidi pojavili pre samo sedam miliona godina, zbrajanje bi potrajalo četiri puta duže). Ljudski mozak i razviće u materici su nepromenjivi maltene 30.000 godina.
Što se tiče zbira svih mogućih načina povezivanja, on samo u moždanoj kori premašuje broj pozitivno nalektrisanih čestica u kosmosu! (Možda je ovaj nepojamni koloplet obeshrabrio izvesne naučnike koji izjavljuju da nije izvodljivo dočarati mozak pomoću računara). Naizgled samostalan i nepromenljiv, naš razum je prepušten na milost i nemilost fizičkom mozgu, beskrajnoj šumi nerava.

Bajron s najvećim

Zamislite da držite mozak u svojim rukama: to je beličasto, naborano, želatinasto tkivo, u proseku teško 1.300 grama, iako su odstupanja uobičajena, čak i kod umnih ljudi: pisac Anatol Frans i anatom Franc Gal imali su najmanje – od 1.000 do 1.100, a Oliver Kromvel i lord Bajron najveće mozgove – 2.000 do 2.230 grama!
Jasno su izdvojene dve polovine (hemisfere) koje izgledaju kao da okružuju svojevrstan debeli stubić – produženu moždinu, što se pri dnu sužava u kičmenu moždinu. Na potiljku je izbočina u obliku karfiola, mali mozak (cerebellum), koji izviruje iz velikog mozga (cerebrum).

Tapiserija pamćenja

U glavi se sve do 16. godine vodi nemilosrdna bitka među nervima, bitka za uspostavljanje veza. Koji to ne uradi, jednostavno nestane. Moždana kora je raskošna tapiserija pamćenja, a od nekoliko različnih vrsta mentalnih pojava koje potpadaju pod pomenuti pojam – najosnovnija i napoznatija je podela na: kratkoročnu memoriju i dugoročnu memoriju.
Nervni sistem se, inače, sastoji od neurona i specifičnih ćelija koje okružuju i štite neurone. Jedan neuron je funkcionalna jedinica nervnog sistema.

Najbrži „živi računar”

Da biste, donekle, razumeli čudesni „sivi skok, ” uzmite olovku u ruke i izračunajte trinaesti koren broja ispisanog sa 200 cifara. Ne, nije ovo ni provera znanja, ni obična smicalica. Taj zadatak je, najbrže na svetu, uradio jedan francuski visokoškolac. I to bez korišćenja olovke ili ma kakve računaljke, onako iz glave.
Ne mučite se: Aleksis Lemer je 10. decembra 2007. za 70,2 sekundi sračunao je da je to šesnaestocifreni broj – 2.407.899.883,032.220! Novi svetski rekord smesta je priznat, jer je postavljen u prisustvu dva službena svedoka: matematičara i sudskog izvršitelja. Aleksis Lemer je prozvan najvećim „živim računarom” do sada, jer je izazov sa kojim se suočio „najveći u mentalnoj aritmetici u istoriji”!

Sledeći nastavak: Zagonetka „sive mase”