Srpska nauka će da odgovara na „globalne izazove razvoja društva”, a američka će da se bavi trivijalnim stvarima, kao što su „narodno zdravlje, prosperitet i blagostanje, narodna odbrana”.
Prof. dr Branislav Simonović
„Koj nema oči, trepke mu ne pomagav”
(Vranjska poslovica)
U Srbiji svi znaju sve o svemu. Posebno oni koji zauzmu bilo koji položaj. Oni tek tada znaju još više, baš sve o svemu, bez ostatka.
Što je viši položaj koji neko zauzima, njegova svest o sveznanju je tim veća. Treba li da se navodi i primer? U pristupnoj besedi tada mandatarke, a sada predsednice Vlade, na 114 strana, nauka se nigde ne pominje (osim u imenima dva fakulteta, Fakulteta političkih nauka i Fakulteta tehničkih nauka). Naša mandatarka, a i ministri koje je predložila, znaju sve o svemu, a ni njoj, ni Vladi nauka uopšte nije potrebna. U razvijenim zemljama političari okupljaju oko sebe umne i učene ljude ne bi li nešto od toga iskoristili za napredak svoje zemlje, a i za ličnu promociju. Tuđe znanje ide njima u korist, zasluge se njima pripisuju.
Zar Srbija treba svake godine da spiska 500
ili više miliona dinara para poreskih
obveznika da bi srpska nauka odgovarala
na „globalne izazove razvoja društva”?
Srbiji je nedostajao samo još Fond za nauku. Ali i to je rešeno. Kako izveštava „Politika” (od 17. novembra 2018. godine) „Vlada Srbije usvojila je predlog Zakona o fondu za nauku Republike Srbije, kojim će unaprediti oblast naučnoistraživačke delatnosti i obezbediti njen kontinuirani razvoj ka društvu zasnovanom na znanju…” I „da će za 2019. godinu iz budžeta RS biti obezbeđeno 500 miliona dinara…”
Kad se pročita ova vest, pitanje koje se nameće jeste da li su ministri ili sama predsednica Vlade pročitali ono što je ponuđeno kao nacrt Zakona o fondu za nauku RS? I čemu je služila „javna rasprava” o ovom nacrtu, ako ništa od izrečenog u javnoj raspravi nije ni pročitano, a još manje usvojeno. Da li je i to potvrda da ljudi iz vlasti znaju sve o svemu, bez ostatka, pa se je javna rasprava svodi na formalno ispunjavanje obaveza.
A da je neko od ministara čitao pomenuti dokument, mogao je da vidi zašto se ustanovljuje Fond za nauku RS. „Fond kroz svoje delovanje omogućava razvoj naučnih istraživanja i primene njihovih rezultata radi bržeg tehnološkog i ekonomskog razvoja Republike Srbije” (član 2). Ali to nije sve. „Cilj svakog programa Fonda je da odgovori na društvene izazove razvoja Republike Srbije, kao i na globalne izazove razvoja društva” (član 16).
A kad srpska nauka, kroz Fond za nauku,
„odgovori na globalne izazove razvoja
društva”, možda će nekome da padne na
pamet da rešava problem vode za piće u
Srbiji, u kojoj je u oko 50% vodovoda, hemijski
ili bakteriološki, neispravna voda za piće.
Da je iko od ministara to pročitao, možda bi se upitao: Zar Srbija treba svake godine da spiska 500 ili više miliona dinara para poreskih obveznika da bi srpska nauka odgovarala na „globalne izazove razvoja društva”? I opet dolazimo do toga da u Vladi svi znaju sve o svemu, pa im nauka i nije potrebna. Zato će srpskoj nauci da dodele 500 miliona dinara, pa neka odgovara na „globalne izazove društva”.
A kad srpska nauka, kroz Fond za nauku, „odgovori na globalne izazove razvoja društva”, možda će nekome da padne na pamet da rešava problem vode za piće u Srbiji, u kojoj je u oko 50% vodovoda, hemijski ili bakteriološki, neispravna voda za piće. Ili da se pozabavi limom za „Fijatove” automobile koji Srbija uvozi.
Dok je Sokrat govorio da zna da ništa ne zna, u Srbiji svi znaju da znaju sve o svemu. Ne mora svako da bude Sokrat da bi znao šta ne zna. Valjda se kod ljudi od nauke to podrazumeva. Zato bi fizičari, hemičari, biolozi trebalo da pitaju pravnike o pravnim stvarima. Institut za uporedno pravo dao je blagovremeno svoje primedbe na pomenuti nacrt Zakona na punih pet strana. Ukazao je na „pravne praznine u pogledu uređivanja odnosa između nacrta Zakona i sistemskih zakona…”, na „normativnu nepreciznost teksta nacrta”, na „nedovoljno jasno opredeljenu pravnu prirodu Fonda” i na „nepravilno i nedovoljno jasno obrazloženje nacrta”.
Ako neko ne zna čemu treba da služi Fond za nauku, onda treba da pogleda kako su drugi, koji to znaju, uradili. Video bi da je u SAD Fond za nauku osnovan „da promoviše napredak nauke; da unapređujenarodno zdravlje, prosperitet i blagostanje i da osigura narodnu odbranu”.
Velika ekonomska, naučna i tehnološka svetska sila osniva Fond za nauku da bi „unapredio narodno zdravlje, prosperitet i blagostanje, te narodnu odbranu”. Iz ovoga možete da vidite koliko je srpska nauka ispred američke! Srpska nauka će da odgovara na „globalne izazove razvoja društva”, a američka će da se bavi trivijalnim stvarima, kao što su „narodno zdravlje, prosperitet i blagostanje, narodna odbrana”.
Ali, za razliku od SAD ovim zakonom, osim rešavanja globalnih izazova razvoja, rešiće se položaj određenih interesnih grupa, barem do isteka mandata sadašnjem Ministarstvu.
