Sve što danas vidimo u svemiru, od najmanje bube na Zemlji do najveće zvezde, sastavljeno je od čestica materije čiji antimaterijski blizanci ne mogu nigde da se pronađu. Nauka pretpostavlja da je „Veliki prasak” proizveo čestice materije i antimaterije u parovima jednake mase, ali suprotnog električnog naboja.
Kada je svemir nastajao pre 13,7 milijardi godina, „Veliki prasak” proizveo je u parovima čestice materije i antimaterije. Tako kaže zvanična fizika. Ali sve što danas vidimo u svemiru, od najmanje bube na Zemlji do najveće zvezde, sastavljeno je od čestica materije čiji antimaterijski blizanci ne mogu nigde da se pronađu. Naučnici u velikoj podzemnoj evropskoj laboratoriji došli su korak bliže rešavanju te zagonetke stvorivši antimaterijsku česticu – atom antivodonika.
„Hteli smo da ustanovimo da li će se
vodonik u materiji i antivodonik u
antimateriji ponašati jednako”, rekao
je Džefri Hangst iz Evropske organizacije
za nuklearna istraživanja (CERN).
Poslednji i „dosad najprecizniji ogled” nije otkrio nikakve razlike u ponašanju atoma vodonika i antivodonika. Barem ne još. „Za sada izgledaju jednako”, rekao je Hangst.
Džefri Hangst (Vikipedija)
Otkriće čak i najmanje razlike, koja bi mogla da objasni očigledan disparitet materije i antimaterije, uzdrmao bi standardni model fizike, zvaničnu teoriju o fundamentalnim česticama koje čine svemir. Ali, pomalo razočaravajuće, poslednji i „dosad najprecizniji ogled” nije otkrio nikakve razlike u ponašanju atoma vodonika i antivodonika. Barem ne još. „Za sada izgledaju jednako”, rekao je Hangst. Standardni model, koji objašnjava nastanak i ponašanje vidljivog svemira, ne pruža objašnjenje za nestanak antimaterije.
Fizičari veruju da su se materija i
antimaterija dodirnule i implodirale
nedugo nakon „Velikog praska”, što znači
da današnji svemir ne bi trebalo da
sadrži ništa osim ostataka energije.
Nauka pretpostavlja da je „Veliki prasak” proizveo čestice materije i antimaterije u parovima jednake mase, ali suprotnog električnog naboja. Problem je u tome što čestice, kada se sretnu, potiru jedna drugu, i iza sebe ne ostavljaju ništa osim čiste energije, što je princip koji pokreće imaginarne svemirske brodove u „Zvezdanim stazama”.
Fizičari veruju da su se materija i antimaterija dodirnule i implodirale nedugo nakon „Velikog praska”, što znači da današnji svemir ne bi trebalo da sadrži ništa osim ostataka energije. Međutim, naučnici kažu da materija, odnosno sve ono što možemo da dodirnemo i vidimo, čini samo 4,9 odsto svemira.
Tamna materija, tajanstveni sastojak svemira koji nije moguće videti i čije je postojanje nauka dokazala samo posredno, preko njenog gravitacionog delovanja na druge objekte, čini 26,8 odsto svemira. Tamna energija, još jedan nevidljivi sastojak pomoću kojeg se svemir širi, ispunjava preostalih 68,3 odsto.
U CERN-u pokušavaju da odgonetnu
tajnu putem najjednostavnijeg atoma
materije – vodonika, koji se sastoji od
jednog elektrona i jednog protona. Tamo
stvaraju atome antivodonika i drže ih
u magnetnoj klopci kako ne bi došli u dodir
s materijom i međusobno se poništili.
Antimaterija stoga zapravo i ne postoji, osim u retkim i kratkotrajnim česticama stvorenim visokoenergetskim zbivanjima poput kozmičkog zračenja, ili ako je ne stvore u CERN-u. Neki teorijski fizičari veruju da je nestalu antimateriju možda moguće pronaći u nepoznatim delovima svemira, u antigalaksijama sastavljenim od antizvezda i antiplaneta.
Stvaranje antivodonika (CERN)
U CERN-u pokušavaju da odgonetnu tajnu putem najjednostavnijeg atoma materije – vodonika, koji se sastoji od jednog elektrona i jednog protona. Tamo stvaraju atome antivodonika i drže ih u magnetnoj klopci kako ne bi došli u dodir s materijom i međusobno se poništili. Zatim proučavaju reakcije atoma na lasersko svetlo. Atomi različitih tipova materije upijaju različite frekvencije svetlosti i, po važećoj teoriji, vodonik i antivodonik trebalo bi da apsorbuju isti tip.
Za sada tako i jeste, ali se naučnici nadaju da će se razlike pojaviti kada eksperiment dodatno unaprede i učine ga preciznijim.
(Izvor B92)
Vrlo je zbunjujuć ovaj tekst, jer on govori o antimateriji koja je identična materiji. Da li onda ima ikakve razlike između ta dva anti i neanti. I kako uopšte nastaje antimaterija, kako je oni stvore da bude anti materija ??
A otkud znate da se univerzim sastoji iskljucivo od materije, nepostoji nacin da utvrdite dali je neka udaljena galaksuja , pa cak i najbliza andromeda, sastavljena od antimaterije zbog na srecu ogromne udaljenosti i relativno praznog prostora izmedju, na srecu jer ako sam u pravu do anhilacije nedolazi upravo zbog te velike udaljenost, a posto i materija i antimaterija imaju potpuno iste osobine posmatranjem teleskopima to necete nikada saznati. Moze da mi se javi neki profesionalni astrofizicar pa da razgovaramo na tu temu.
Jakov. Nema razlike u fizickim osobinama osim naelektrisanja i smim tim magnetnog momenta. Kako je dobijena antimaterija, za sada samo atom anti vodonika ima na wikipediji. Ono sto se ja neslazem sa naucnicima je tvrdnja da se ceo univerzum sastoji iskljucivo od materije, sto je nemoguce utvrditi posmatranjima zbog ogromnog praznog prostora u intergalaktickom prostoru, vrlo je moguce da postoje kompletne galaksije sacinjene od anti materije koje bi posmatranjem putem teleskopa izgledale apsolutno isto kao i galaksije od materije, nek me pobije neki astrofizicar ako moze.
Antimaterija postoji i ima prakticnu primenu u savremenom zivotu na planeti zemlj. Generise se svakodnevno i koristi na najmanje dva mesta u Srbiji: Beograd i Sremska Kamenica. Radi se o anihilaciji pozitrona i elektrona. Elektron = materija, pozitron = antielektron. Prilikom anihilacije, nestaju elektron i pozitron, ali se generisu dva fotona, koja se detektuju senzorima. Ovo je princip rada PET skenera, koji se nalaze u dva gore pomenuta mesta u Srbiji.