TAKNUTO ĆAKNUTO

BELCI INTELIGEN TNIJI!?

Džejms Votson (Jose Mendez)

Džejms Votson, koji je pedesetih godina prošlog veka zajedno s Fransisom Krikom otkrio strukturu DNK, rekao je u dokumentarcu da su geni odgovorni za razliku u inteligenciji između belaca i crnaca.

Američkom nobelovcu Džejmsu Votsonu, koji je otkrio strukturu DNK, oduzete su počasne titule pošto je u novom dokumentarnom filmu pokazao da nije odustao od rasističkih stanovišta, objavio je Si-En-En. Votson, koji je 50-tih godina prošlog veka zajedno s Fransisom Krikom otkrio strukturu DNK, rekao je u dokumentarcu da su geni odgovorni za razliku u inteligenciji između belaca i crnaca.

Kold Spring Harbur laboratorija (CSHL), koju je Votson vodio od 1968. do 1993. godine, komentar 90-godišnjeg bivšeg šefa nazvala je „sramotnim”. Laboratorija je saopštila da „nedvosmisleno odbacuje neutemeljena i bezobzirna lična stanovišta” ovog naučnika. Dodaje da su njegove izjave „za svaku osudu i da nemaju veze sa naukom”.

Nobelovac je 2007. britanskom listu
„Sandej tajms” rekao da je „bio duboko
zabrinut za budućnost Afrike” jer „se sve
naše socijalne politike temelje na
činjenici da je njihova inteligencija kao
naša, dok istraživanja pokazuju suprotno”.

Slavni molekularni biolog je dodao da, iako se nadao da su svi ljudi jednaki, „ljudi koji zapošljavaju crnce ustanovili su da to nije istina”. Votson je 2007. britanskom listu „Sandej tajms” rekao da je „bio duboko zabrinut za budućnost Afrike” jer „se sve naše socijalne politike temelje na činjenici da je njihova inteligencija kao i naša, dok istraživanja pokazuju suprotno”.

Ilustracija (Vikipedija)

Kold Spring Harbur laboratorija ga je zbog tih izjava lišio svih administrativnih dužnosti, ali mu je sve dosad zadržao počasne titule. I dok se Votson izvinio za izjave iz 2007. godine, u dokumentarcu „Američki velikani: dekodiranje Votsona” prikazanom 2. januara rekao je da nije promenio svoje mišljenje. Bila je to poslednja u nizu rasističkih i ksenfobnih izjava koje su obeležile Votsonovu karijeru.

Godine 1997. britanski „Sandej telegraf” preneo je njegovu izjavu da bi ženama trebalo dopustiti da abortiraju bez obzira na razlog, „čak i ako fetus nosi gen za homoseksualnost”. Na predavanju 2000. godine, Votson je govorio o tome postoji veza između telesne težine i ambicioznosti ljudi, i između boje kože i seksualne veštine.

„Zato su latinoamerikanci dobri ljubavnici”, rekao je Votson, prema Asošiejted presu, koji je citirao ljude koji su bili na predavanju. „Nikad niste čuli za engleskog ljubavnika. Samo za engleskog pacijenta”. U britanskom dokumentarcu iz 2003, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1962. sugerisao je da je glupost genetska bolest koju treba lečiti, navodi Si-En-En.

(Izvor B92)

O autoru

Stanko Stojiljković

1 komentar

  • Vidim držite ovo već četvrtu nedelju pa reših da vam pišem.Tačno je da su belci obdareniji umom ali bi većina menjala um za obdarenost crnaca.Sad hajd’ u zdravlje.

Ostavite komentar