МЕЂУ ИЗМЕЂУ

БЛИЖЕ ЧИТАЊУ МИСЛИ

Уф, шта ли сам помислила! (Википедија)

Уф, шта ли сам помислила! (Википедија)

Научници на Универзитету Карнеги Мелоун (САД) на корак су ближе да постану „читачи мисли”, после открића појединих сложених можданих образаца који настају у току стварања реченица. Поступак је већ достигао 87 одсто тачности на темељу својеврсне абецеде од 42 појма који су покривали величину, локацију, боје, деловања и друге чиниоце сложене мисли, наводи магази „Сајенс алерт”.

Сложеније мисли препознају се помоћу
сигнала насталог снимањем функционалном
магнетном резонанцом (fMRI).

Наравно, и даље не могу тачно да кажу шта неко доиста мисли, али су у стању да одгонетну врсту мисли на основу скенирања мозга. Разлог је једноставан: различити делови мозга покривају различите врсте мисли, па се једни нерви укључе када помислите на сијалицу, а други када се запитате које је она боје.

Сложеније мисли се препознају помоћу сигнала насталог снимањем функционалном магнетном резонанцом (fMRI). У том послу су користили посебно прилагођене алгоритме да анализирају снимке и одреде које врсте мисли покрећу одређене мождане обрасце. Затим су од алгоритма тражили да предвиди мисли за нови образац, што у многоме подсећа на то када се вештачкој интелигенцији покаже стотину слика пса да их упамти, а потом се пита да ли нова исто приказује.

У овом случају алгоритам је најпре добио 239 реченица и седморо добровољаца, након чега је требало да декодира 204 мисли с различитим верзијама програма које су сваки пут изостављале другу реченицу. Једна од реченица била је „Сведок је викнуо за време суђења”, у којој се налазе и субјект мисли, и окружење, и нешто што је он урадио.

Управо овај приступ омогућио је да се први пут разумеју мисли које садрже неколико појмова, а таква је већина људских. Следећи корак је, по свему судећи, декодирање теме о којој се размишља, попут геологије или фудбала.

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар