Naučnici na Univerzitetu Karnegi Meloun (SAD) na korak su bliže da postanu „čitači misli”, posle otkrića pojedinih složenih moždanih obrazaca koji nastaju u toku stvaranja rečenica. Postupak je već dostigao 87 odsto tačnosti na temelju svojevrsne abecede od 42 pojma koji su pokrivali veličinu, lokaciju, boje, delovanja i druge činioce složene misli, navodi magazi „Sajens alert”.
Složenije misli prepoznaju se pomoću
signala nastalog snimanjem funkcionalnom
magnetnom rezonancom (fMRI).
Naravno, i dalje ne mogu tačno da kažu šta neko doista misli, ali su u stanju da odgonetnu vrstu misli na osnovu skeniranja mozga. Razlog je jednostavan: različiti delovi mozga pokrivaju različite vrste misli, pa se jedni nervi uključe kada pomislite na sijalicu, a drugi kada se zapitate koje je ona boje.
Složenije misli se prepoznaju pomoću signala nastalog snimanjem funkcionalnom magnetnom rezonancom (fMRI). U tom poslu su koristili posebno prilagođene algoritme da analiziraju snimke i odrede koje vrste misli pokreću određene moždane obrasce. Zatim su od algoritma tražili da predvidi misli za novi obrazac, što u mnogome podseća na to kada se veštačkoj inteligenciji pokaže stotinu slika psa da ih upamti, a potom se pita da li nova isto prikazuje.
U ovom slučaju algoritam je najpre dobio 239 rečenica i sedmoro dobrovoljaca, nakon čega je trebalo da dekodira 204 misli s različitim verzijama programa koje su svaki put izostavljale drugu rečenicu. Jedna od rečenica bila je „Svedok je viknuo za vreme suđenja”, u kojoj se nalaze i subjekt misli, i okruženje, i nešto što je on uradio.
Upravo ovaj pristup omogućio je da se prvi put razumeju misli koje sadrže nekoliko pojmova, a takva je većina ljudskih. Sledeći korak je, po svemu sudeći, dekodiranje teme o kojoj se razmišlja, poput geologije ili fudbala.
