ЛЕСТВИЦЕ ЖИВОТА

БУБРЕГ ОД МАТИЧНИХ ЋЕЛИЈА

Тражен за пресађивање (Википедија)

Интернационални тим, предвођен научницима са Унивезитета у Манчестеру, створио је прво функционално бубрежно ткиво, објављено је крајем марта у часопису „Матичне ћелије“ који излази у Великој Британији.

„Веома смо радосни и узбуђени због овог пробоја у медицини”, изјавио је професор Адријан Вулф, координатор пројекта . „У наредним деценијама очекујемо да помогнемо великом броју пацијената са најтежим нефролошким проблемима”.

Према статистикама Светске здравствене организације, сваке године у свету умре два милиона људи који чекају пресађивање овог органа, а број пацијената чији живот зависи од дијализе на годишњем нивоу се, такође, повећава за милион до два. „Иако је ово тек експериментална фаза, очекујемо да ћемо за неколико година успешно овладати техником којом ће, у случају проблема, бити у потпуности могуће повратити функцију бубрега, те учинити поступак дијализе непотребним”, закључио је доктор Вулф.

Истраживачи су, такође, открили
потпуно формиране сићушне крвне
судове који су напајали бубрежно ткиво.

Делови бубрежног ткива, такозвани гломерули који снабдевају бубрег крвљу, створени су у лабораторији из матичних ћелија. Ћелије су комбиноване са желатинастом смесом која је служила као везивно ткиво и у минималној количини убризгане су под кожу лабораторијске животиње.


Новостворено ткиво (Универзитет Манчестер)

Три месеца касније микроскопска анализа култура je открила формирање нових нефрона – основних структуралних и функционалних јединице људског бубрега укљјучујући тубуле – у којима се прерађује урин, Боуманове капсуле, у којој се филтрирају све материје које се касније избацују из тела и Хенлеове петље, која такође учествује у избацивању нечистоћа.

Истраживачи су, такође, открили потпуно формиране сићушне крвне судове који су напајали бубрежно ткиво. Ипак, овом мини бубрегу је недостајао већи крвни суд који би обезбедио његову пуну прокрвљеност. Одељење микрохирургије Манчестерског универзитета интензивно ради на сварању крвног суда који ће трајно обезбедити пуну функцију новог ткива.

„Доказали смо мимо сваке сумње да
створено ткиво фукционише као
бубрег филтрирајући крв и стварајући
урин иако још увек експериментишемо”.

Да би тестирали створену структуру истраживачи су користили декстран – флуоресцентни протеин који реагује на супстанцу налик урину створену филтрирањем крви у бубрежном ткиву. Декстран је откривен у тубулама, потврђујући да је филтрирана супстанца заиста урин.

„Доказали смо мимо сваке сумње да створено ткиво фукционише као бубрег филтрирајући крв и стварајући урин иако још увек експериментишемо”, изјавила је Сју Кимбер ,такође са универзитета у Манчестеру. „Оно што је посебно занимљиво јесте да је ткиво, добијено из људских матичних ћелија код којих је снабдевање крви одлично, постало саставни део васкуларног система животиње којој је убризгано”.

Ипак, посао још није завршен. Ткиво је формирано из неколико стотина гломерула док их људски бубрег има на милионе. Чињеница да је култура бубрежног ткива по први пут узгојена у лабораторији и способна да преузме све процесе филтрације, представља заиста изузетан корак умедицинској пракси. Нада да ће поступак једном постати стандардан и спасити многе животе сада је реална будућност.

(Наташа Гоати Марковић, РТС)

О аутору

Vladan Milenkovic

Оставите коментар