ЕКОСОФИЈА

БУДУЋНОСТ ГАВРАНОВА

Следећи задатак (Википедија)

Следећи задатак (Википедија)

Истраживачи са Лунд Универзитета су испитујући способност мишљења и планирања код гавранова дошли до занимљивих открића.

На Тенерифима, бежећи од хаоса који је донео Први светски рат, психолог гешталтистичке оријентације Волфганг Келер обавља опсервације човеколиких мајмуна и начина на који они решавају проблеме. Келерова књига The Mentality of Apes представља прекретницу у психологији мишљења, дајући детаљна објашњења како шимпанзе могу решавати проблеме увидом, а не само пуким покушајима и погрешкама како се до тада мислило.

У грчкој митологији повезиване су са
боговима прорицања, а у српској су
познати као весници лоших вести.

Данас је познато да шимпанзе имају ову човеколику способност мишљења и планирања унапред, док је недавно у часопису Science објављено откриће да ову способност имају и – гавранови. Ове птице мрке боје припадају фамилији корвида, заједно са чавкама и вранама. У грчкој митологији повезиване су са боговима прорицања, а у српској су познати као весници лоших вести. У чувеној песми „Гавран” аутор Едгар Алан По обраћа се гаврану називајући га пророком. У популарној митологији се такође појављују као симболи пророчанства, као што се на пример  гавран са три ока јавља у сну принца у серији „Игре престола”.

Остале корвиде су такође познате по својој лукавости, те често можемо налетети на веровање да су чавке искусни лопови које привлачи накит и сјајне ситнице. Истраживачи са Лунд универзитета у Шведској су хтели да испитају колико су заправо корвиде способне да мисле човеколико, тестирајући способности које нису у њиховом природном репертоару.

Гавранови су показали умеће
разликовања камена од осталих
предмета који им нису доносили награду.

Најпре је испитана способност пет гавранова да планирају будућност. Иако се претходно мислило да су гавранови сакупљачи који се воде инстинктима, истраживачи Кен Кадабаи и Матиас Осват показали су да се они ипак користе вишим когнитивним способностима. У задатку је требало да убаце камен кроз цев на кутији како би добили храну из те кутије. Гавранови су показали умеће разликовања камена од осталих предмета који им нису доносили награду.

У наредном испитивању показали су способност одлагања корисних предмета за будућу употребу. Представљена им је иста кутија након што су научили на који начин добијају награду, али овог пута без камења. Пошто је кутија склоњена, 15 минута касније добили су могућност да бирају један од предмета који ће им помоћи да добију награду, где је тачан одабир поново био камен. Пошто су у већини случајева гаврани бирали исправно камен, када је након још 15 минута кутија враћена успешно су долазили до награде.

У другом експерименту су кутију враћали за одлагањем од 17 сати, где су гаврани показали исти ниво успешности. Такође је уочено да могу да одложе своје реакције ако науче да их након дужег временског периода чека боља награда у поређењу са оном коју би добили да реагују моментално. Оваква спосоност планирања при одложеној реакцији је претходно примећена само код људи и човеколиких мајмуна, при чему је у испитивању деце познат екперимент са маршмелоуима (белим слезом).

Када се деци да прилика да узму један маршмелоу одмах, или добију два ако сачекају 15 минута, показује се да постоји висока корелација оних који бирају да сачекају и њиховог каснијег успеха у школи и самоконтроли. Занимљиво је да деца млађа од четири године немају ову способност одлагања задовољства које су истраживачи уочили код гаврана.

Поред планирања, испитана је и способност гавранова да изврше трампу, при чему су са лакоћом научили да замене чеп од флаше за храну, као и да не могу да замене ни један други предмет осим тог. Додатна потврда ових налаза била је изузетна способност трансфера, при чему су гаврани били подједнако успешни у различитим ситуацијама и са различитим објектима.

Катарина Стекић (ЦПН)

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар