Čovek mora da nauči da proizvodi energiju za sebe, isto kao što je naučio da proizvodi hranu, smatra akademik Dušan Gruden, nekada student i asistent Mašinskog fakulteta u Beogradu, a danas svetski priznat automobilski stručnjak, otac motora sa četiri ventila, konstrukcije koja već 20 godina nije zamenjena ničim boljim.
Profesor dr Dušan Gruden bio je gost Mašinskog fakulteta u Beogradu, gde je održao veoma posećeno predavanje na temu „Zaštita okoline u autoindustrije”, što je bio povod da s njim razgovaramo o izazovima „održivog razvoja”, automobilima budućnosti i sudbini motora sa unutrašnjim sagorevanjem.
Iako su motori sa unutrašnjem sagorevanjem proglašeni za zagađivače broj jedan u svetu, profesor Gruden je uveren da je budućnost automobilske industrijje upravo u razvoju motora SUS koji troše sintetička goriva proizvedena od biomase, gde će, kako je naveo, ugljen-dioksid i vodena para, nastali u procesu sagorevanja biti ponovo upotrebljeni za stvaranje biomase u zatvrenom cirkularnom procesu.
Čovek mora da nauči da za sebe
pravi energiju, kao što je uprošlosti
naučio da proizvodi hranu.
Sredinom 20. veka, podseća naš sagovornik, u celom svetu uvedeni su propisi o ograničenju ugljen-monoksida, nesgorelih ugljovodonika, oksida azota i čađi u izduvnim gasovima motornih vozila, što je bio povod za traženje alternativnih pogonskih agregata koji bi zamenili tadašnje benzinske OTO motore. Iako je kao student Mašinskog fakulteta slušao da klipni motor sa unutrašnjim sagorevanjem, popularno nazvan SUS motor, nije savršena mašina i da će za 10 do 15 godina biti zamenjen novim, znatno boljim, praksa je pokazala da taj motor nema adekvatnu zemenu.
Prelaskom karburatora na sistem ubrizgavanja goriva, uvođenjem elektronskih sistema paljenja smese i primenom katalizatora za naknadnu obradu izduvnih gasova, OTO motor je ispunio sve zakonske propise koji su od 70-tih godina prošlog veka pooštravani čak 11 puta. Više od 500 modernih automobila danas ima manju emisiju toksičnih komponenata nego jedno vozilo pre 50 godina, ukazao je prof. Gruden.
Akademik Dušan Gruden (MF)
Kako je glavni cilj ekološke politike 90-tih godina bio je usmeren na smanjenje emisije ugljen-dioksida u izduvnim gasovoma motornih vozila, što je zahtevalo i smanjenje potrošnje goriva, nekii proizvođači automobila pokušali su da u putnička vozila uvedu dizel motore, koji u poređenju sa oto motorima imaju za oko 20 posto manju potrošnju goriva. „Audi” je sredinom 90-tih razvio novi dizel motor za direktnim ubrizgavanjem, s četiri ventila po cilindru i s turbo-punjenjem koji je imao slične osobine kao oto motor, ali znatno manju potrošnju goriva, što ga je učinilo veoma atraktivnim.
Kada je „Porše” u istraživačkom
centru u Vajsahu osnovao istraživačko
odeljenje „Ekologija i energija”, Dušan
Gruden je bio prvi direktor tog
veoma važnog ogranka.
Današnji razvoj ide u pravcu daljeg smanjenja potrošnje goriva kod benzinskih motora, uz ispunjenje zakonskih propisa o emisiji toksičnih komponenata. Jedno od rešenja koje se nudi za potpunu eliminaciju emisije izduvnih gasova iz motorniih vozila jeste elektromotor, ali njihovo glavno ograničenje je problem skladištenja el. energije u bateriji. Međutim, ističe naš sagovornik, mnogi nedostaci elektromobila mogu da se izbegnu, uvođenjem tzv. hibridnog pogona, odnosno kombinacije motora SUS i elektromotora.
Tako dolazimo do ključnog pitanja za dalju egzistenciju motornog saobraćaja, tj. pitanja snabdevanja potrebnom energijom, odnosno gorivom. Jedan od atraktivnih puteva koje nudi priroda jeste fotosinteza. Od ugljen-dioksida i vodene pare u atmosferi, uz pomoć sunčeve energije, stvara se biomasa, odlična sirovina za dobijanje sintetičkih goriva i za oto i za dizel motore. Čovečanstvo se danas nalazi na početku ovog razvoja. A čovek mora da nauči da za sebe pravi energiju, kao što je u prošlosti naučio da proizvodi hranu, zaključio je prof. Gruden.
Profesionalnu karijeru, prof. Gruden je započeo je kao asistent na MF na Katedri za motore i klipne mašine, a nakon usavršavanja u Austriji i Nemačkoj i doktorata na temu smanjenja emisije štetnih gasova koji nastaju sagorevnjem nafte ili benzina u motorima, dobija poziv iz „Poršea” da rukovodi laboratorijom za ispitivanje sagorevanja. Njegova stručnost i inovativnost doveli su ga do mesta direktora sveukupnog razvoja motora brzih sportskih „poršea”. Kada je „Porše” u svom istraživačkom centru u Vajsahu osnovao istraživačko odeljenje „Ekologija i energija”, Dušan Gruden je bio prvi direktor tog veoma važnog ogranka.
Aktivan i istaknut predstavnik srpske dijaspore, inicirao je osnivanje Društva inženjera i tehničara Baden-Virtemberga. Tokom rata na prostoru bivše SFRJ osnovao je forum nemačkih i jugoslovenskih građana koji se bavio razbijanjem informativne blokade i u tu svrhu je štampan bilten „Zrna istine”, a u Štutgartu često organizuje razne muzičke i dramske večeri. Sada radi na projektu promocije najvećih umova srpske nauke – Nikole Tesle, Mihajla Pupina, Milutina Milankovića i drugih.
(Izvor Mašinski fakultet)
