ЕКОСОФИЈА

ЦИМЕТ И МИРИШЕ И ЛЕЧИ

Здрав зачин (Википедија)

Познат још од библијских времена, у средњем веку био је цењенији од злата, сматран је правим луксузом и статусним симболом. У древној кинеској медицини се примењивао као састојак који греје, окрепљује и прочишћава, помаже код срчаних и плућних обољења и код уролошких проблема.

Мирјана Бјелогрлић

Данас не можемо да замислимо новогодишње и божићне празнике без мириса цимета. Захваљујући слаткастом мирису и укусу, радо га зими додајемо у топле напитке или у колаче. У једном истраживању цимет је проглашен једним од најздравијих зачина. По својим антиоксидативним моћима иза себе је оставио чак и бели лук, рузмарин, оригано и тимијан.

Овај мирисни зачин се добија од циметовца, врсте дрвета из породице ловора. Оно што називамо циметом заправо је осушена унутрашња кора младих стабала или гранчица. Та кора се суши и увија у мале штапиће пресека око два и по цм. Многи га користе као додатак питама и колачима с јабукама, јер се с тим воћем заиста савршено уклапа. Цимет има и бројна лековита својства. Стручњаци тврде да су корисни цимет у праху, његова етерична уља или штапићи, али истичу да је најбољи циметCinnamomum verum (Cinnamomum zeylanicum) пореклом из Шри Ланке (некада Цејлон).

Трудницама је забрањено коришћење
етеричног уља цимета, а количина
цимета у праху не сме бити већа од
пола кафене кашичице!

Осим по богатству антиоксиданса, цимет је познат и по обиљу влакана и мангана. Једна супена кашика цимета садржи: 19 килокалорија, 0,3 грамабеланчевина, 4,1 дијеталних влакана, 0,1 масноћа, 1,4 милиграмамангана (68 одсто дневно препоручене дозе), 77,7 калцијума (8 посто дневно препоручене дозе) и 0,6 гвожђа (4 постотка дневно препоручене дозе). Осим тога, цимет садржи и витамине К, Е и Б6 и минерале магнезијум, калијум, цинк и бакар.

Чај од цимета (Википедија)

Ипак, не треба претеривати. Стручњаци се слажу да је здрава дневна доза цејлонског цимета отприлике једна-две кафене кашичице. Опрез! Трудницама је забрањено коришћење етеричног уља цимета, а количина цимета у праху не сме бити већа од пола кафене кашичице!

Захваљујући састојцима као што су
полифеноли, флавоноиди и фенолна
киселина, цимет спречава оксидативни
стрес и оштећења настала деловањем
слободних радикала. 

Цимет је познат још од библијских времена. У средњем веку био је цењенији од злата, сматран је правим луксузом и статусним симболом. У древној кинеској медицини цимет се примењивао као састојак који греје, окрепљује и прочишћава, помаже код срчаних и плућних обољења и код уролошких проблема.

Захваљујући састојцима као што су полифеноли, флавоноиди и фенолна киселина, цимет спречава оксидативни стрес и оштећења настала деловањем слободних радикала. Због тога је одличан савезник у борби против хроничних обољења. Бројни флавоноиди смањују упалне процесе у организму. Цимет смањује отицање зглобова и ублажава тегобе оболелих од артритиса.Користан је и за дијабетичаре јер повећава осетљивост на хормон инсулин и тако регулише глукозу у крви.

Етерично уље цимета (забрањено за труднице!) показало се делотворним код бактеријских инфекција, попут упале грла или пнеумоније. Цимет смирује кашаљ, те помаже и код промуклости.На Западу се цимет најчешће додаје слатким јелима и колачима, а на Истоку зачињеним, пикантним јелима.

Штапићи цејлонског цимета (обично се додају за арому у напитке) могу трајати више од годину дана, док цимет у праху брже губи своју арому (траје до шест месеци) и чува се на тамном и сувом месту.
Цимет се најбоље слаже са јабукама, медом, бананом, бадемима, клинчићем, слатким кромпиром, шаргарепом и бундевом.

(Извор РТС)

 

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар