Poznat još od biblijskih vremena, u srednjem veku bio je cenjeniji od zlata, smatran je pravim luksuzom i statusnim simbolom. U drevnoj kineskoj medicini se primenjivao kao sastojak koji greje, okrepljuje i pročišćava, pomaže kod srčanih i plućnih oboljenja i kod uroloških problema.
Mirjana Bjelogrlić
Danas ne možemo da zamislimo novogodišnje i božićne praznike bez mirisa cimeta. Zahvaljujući slatkastom mirisu i ukusu, rado ga zimi dodajemo u tople napitke ili u kolače. U jednom istraživanju cimet je proglašen jednim od najzdravijih začina. Po svojim antioksidativnim moćima iza sebe je ostavio čak i beli luk, ruzmarin, origano i timijan.
Ovaj mirisni začin se dobija od cimetovca, vrste drveta iz porodice lovora. Ono što nazivamo cimetom zapravo je osušena unutrašnja kora mladih stabala ili grančica. Ta kora se suši i uvija u male štapiće preseka oko dva i po cm. Mnogi ga koriste kao dodatak pitama i kolačima s jabukama, jer se s tim voćem zaista savršeno uklapa. Cimet ima i brojna lekovita svojstva. Stručnjaci tvrde da su korisni cimet u prahu, njegova eterična ulja ili štapići, ali ističu da je najbolji cimetCinnamomum verum (Cinnamomum zeylanicum) poreklom iz Šri Lanke (nekada Cejlon).
Trudnicama je zabranjeno korišćenje
eteričnog ulja cimeta, a količina
cimeta u prahu ne sme biti veća od
pola kafene kašičice!
Osim po bogatstvu antioksidansa, cimet je poznat i po obilju vlakana i mangana. Jedna supena kašika cimeta sadrži: 19 kilokalorija, 0,3 gramabelančevina, 4,1 dijetalnih vlakana, 0,1 masnoća, 1,4 miligramamangana (68 odsto dnevno preporučene doze), 77,7 kalcijuma (8 posto dnevno preporučene doze) i 0,6 gvožđa (4 postotka dnevno preporučene doze). Osim toga, cimet sadrži i vitamine K, E i B6 i minerale magnezijum, kalijum, cink i bakar.
Čaj od cimeta (Vikipedija)
Ipak, ne treba preterivati. Stručnjaci se slažu da je zdrava dnevna doza cejlonskog cimeta otprilike jedna-dve kafene kašičice. Oprez! Trudnicama je zabranjeno korišćenje eteričnog ulja cimeta, a količina cimeta u prahu ne sme biti veća od pola kafene kašičice!
Zahvaljujući sastojcima kao što su
polifenoli, flavonoidi i fenolna
kiselina, cimet sprečava oksidativni
stres i oštećenja nastala delovanjem
slobodnih radikala.
Cimet je poznat još od biblijskih vremena. U srednjem veku bio je cenjeniji od zlata, smatran je pravim luksuzom i statusnim simbolom. U drevnoj kineskoj medicini cimet se primenjivao kao sastojak koji greje, okrepljuje i pročišćava, pomaže kod srčanih i plućnih oboljenja i kod uroloških problema.
Zahvaljujući sastojcima kao što su polifenoli, flavonoidi i fenolna kiselina, cimet sprečava oksidativni stres i oštećenja nastala delovanjem slobodnih radikala. Zbog toga je odličan saveznik u borbi protiv hroničnih oboljenja. Brojni flavonoidi smanjuju upalne procese u organizmu. Cimet smanjuje oticanje zglobova i ublažava tegobe obolelih od artritisa.Koristan je i za dijabetičare jer povećava osetljivost na hormon insulin i tako reguliše glukozu u krvi.
Eterično ulje cimeta (zabranjeno za trudnice!) pokazalo se delotvornim kod bakterijskih infekcija, poput upale grla ili pneumonije. Cimet smiruje kašalj, te pomaže i kod promuklosti.Na Zapadu se cimet najčešće dodaje slatkim jelima i kolačima, a na Istoku začinjenim, pikantnim jelima.
Štapići cejlonskog cimeta (obično se dodaju za aromu u napitke) mogu trajati više od godinu dana, dok cimet u prahu brže gubi svoju aromu (traje do šest meseci) i čuva se na tamnom i suvom mestu.
Cimet se najbolje slaže sa jabukama, medom, bananom, bademima, klinčićem, slatkim krompirom, šargarepom i bundevom.
(Izvor RTS)
