МЕЂУ ИЗМЕЂУ

ЧОВЕКОВ ПРЕДАК РОВЧИЦА

Сисар из доба Јуре (Универзитет Портсмут)

Сисар из доба Јуре (Универзитет Портсмут)

Ти сисари су били мала, крзнена створења која су се највероватније кретала ноћу. Мањи примерци су се хранили инсектима, док су већи извесно могли да једу и биљке.

Фосили најстаријих предака највећег броја данашњих сисара и људи, животиња налик ровчици, откривени су у јужној Енглеској, пренео је Би-Би-Си. Остаци зуба су пронађени у литицама на обали Дорсета, званим и Обала из доба јуре. Научници који су идентификовали примерке тврде да се ради о најранијим неспорним фосилима сисара који припадају линији која је довела до људи. Фосили су стари 145 милиона година.

Најранији сисари били су ноћне животиње
које су почеле да буду активне дању тек
пошто су диносауруси нестали.

„На обали из доба јуре смо пронашли неколико бића налик ровчицама које су наши најстарији преци до сада”, рекао је Стив Свитмен, са универзитета Портсмаут, који је испитивао древне зубе. Ти сисари су били мала, крзнена створења која су се највероватније кретала ноћу. Мањи примерци су се хранили инсектима, док су већи извесно могли да једу и биљке. Зуби су им били веома развијени и могли су да пробијају, кидају и дробе храну.

„Такође су били и много коришћени, што говори да су животиње којима су припадали дуго живеле за своју врсту. Није то мала ствар када делите станиште са диносаурусима-предаторима”, каже Свитмен. Једна од врста је названа durlstotherium newmani, по Чарлију Њуману, власнику оближњег паба и пасионираном колекционару фосила. Друга је добила име dulstodon ensomi, по локалном палеонтологу Полу Енсому.

Питање најстаријих сисара је предмет велике дебате у научним круговима. Недавно откривени фосили сисара у Kини су најпре процењени као 160 милиона година стари али је то оспорено на основу истраживања молекула. Друго истраживање, објављено ове недеље, показало је да су најранији сисари били ноћне животиње које су почеле да буду активне дању тек пошто су диносауруси нестали.

„Обала из доба јуре увек открива нове тајне и волим да мислим да ће се слична открића на нашем прагу наставити”, рекао је професор Дејв Мартил, који је и шеф пројекта.

(Извор Бета)

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар