TREĆI SMER

„CRNA RUPA”HRLI NOBELU

Ilustracija (ESA)

„Galaksijase, naime, nije nimalo dvoumila: u naslovu poduže iščekujuće vesti, sklopljene iz dva izvoram u elektronskom izdanju je napisala – Prva senka „crne rupe. Uprkos grozničavom uzbuđenju istraživača koji su je, navodno, usnimili. Šta su, dakle, radio-teleskopi sa Zemlje uslikali?

Stanko Stojiljković

I ja bih da gvirnem, a vi? Kopka me ima li dlake (i dlačice), iako je američki fizičar Džon Vizel odavno napisao da ih „crna rupa”nema. Sve što tamo uleti biva doslovce očerupano, svi protoni i elektroni. Ako ste u istom iskušenju, nemojte me do kraja čitanja ostaviti usamljenog.

„Galaksija”se, naime, nije nimalo dvoumila: u naslovu poduže iščekujuće vesti, sklopljene iz dva izvora, u elektronskom izdanju je napisala – Prva senka „crne rupe. Uprkos grozničavom uzbuđenju istraživača koji su je, navodno, usnimili. Šta su, dakle, radio-teleskopi sa Zemlje uslikali?

Obrise (ili konture, na srpskom) „crne rupe”, i ništa više. Naslućujuću sen nečega što nije dostupno ma kakvom viđenju. Da jeste, „crna rupa”se više ne bi tako zvala.

Otkuda onda slike na internetu? Nastale su trudom stručnjaka za računarsku grafiku koja je omogućila da se dočara pretpostavljeni (savršeni) crni krug i okružujući svetleći prsten. Drugim rečima, obzorje (ili horizont, na srpskom) događaja, u kojem se poslednji put odigrava besomučno usisavanje okolne kosmičke prašine i gasa.

Naravno, izuzetno vrelog zbog strahovitog sudaranja čestica, pa se naokolo isijava svetlost. I tačka. Prevara? I jeste, i nije. Kako bi se, inače, drugačije predočilo nešto što još izmiče konačnom naučnom tumačenju, uz dužno poštovanje svih odgonetača. (Pojam je skovao Džon Mičel sa Kembridža 1783. godine). Da, ali su se predstavljači otkrića poslužili pogrešnom imenicom, valjda da se dodvore davaocima novca i izaslanicima „sedme sile”.

Počinili su još jednu neoprostivu grešku: brže-bolje su pohitali da na sve četiri sveta obznane da je to, u najmanju ruku, podvig za Nobelovu nagradu. Nešto ste promrljali?

I tako se ponovo srećemo sa izumiteljem dinamita u staroj-novoj skaski, primiče se vreme za slanje predloga u Stokholm. Sa svih kontinenata, svakako. A sreća – prevrtljiva kakva jeste – namiguje samo Zapadu. Ponekad i Istoku koji se zadesio na zapadnoj strani.

(Nemojte baš sve da primite k srcu: u trećem smeru možete i da zavirite u „crnu rupu”i da se okitite nobelovskim odličjem. Zato u drugom štampanom broju nove „Galaksije”imate priliku da pročitate izvanredan članak-esej dr Mihaila Čubrovića „Šta se kuva u crnoj rupi, koji je volšebno prethodio maločas opisanom oglašavanju. I posle da me valjano izgrdite, ako me ikada sretnete. A moja senka vam je uvek dostupna za snimanje).

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar