МЕЂУ ИЗМЕЂУ

ДЕСЕТ ПУТА БРЖИ ОД НАЈБРЖЕГ

Тианхе 2 (Хсинхуа)

Тианхе 2 (Хсинхуа)

Компјутер је већ назван „тианхе-3”, ,оћи ће да комуницира с високим степеном интелигенције, али такође да буде користан у традиционалним индустријама.

Кинески научници развијају супермоћни компјутер који ће моћи да обави квантилион (билион билиона) операција у секунди и тврде да ће то бити најмоћнија машина у свету. Компјутер је већ назван „тианхе-3”, а његов долазак најавио је новинарима на маргинама 19. Националног конгреса Комунистичке партије Кине Менг Ксиангфеи, један од шефова Националног суперкомпјутерског центра.

„Он ће подржавати развој здравије,
моћније и дигитализованије Кине”,
поручио је Менг Ксиангфеи, један
од шефова Националног
суперкомпјутерског центра.

Биће то, како је рекао, десет пута бржи компјутер од тренутно најбржег на свету, моћи ће да комуницира с високим степеном интелигенције, али такође да буде користан у традиционалним индустријама попут металске, правећи бизнис моделе, те креирајући, рецимо, пројекте за читаве мале „паметне градове”.

„Он ће подржавати развој здравије, моћније и дигитализованије Кине”, поручио је Ксиангфеи. Управо сада, како је објаснио, „тианхе-1”, први кинески квадрилионски рачунар опслужује више од 1.600 истраживачких института у преко 20 кинеских провинција. „Кина намерава да постане најмоћнија технолошка сила у свету до 2035”, додао је, наводећи да сваке године изађе са студија више до 600.000 нових дипломаца обучених за највише технологије.

Он каже и да ће Кина наставити да улаже у нова научна и технолошка достигнућа, те наводи да је веома задовољан што његова земља постаје иновацијски и технолошки снажна нација. Кина је, иначе, била светски лидер у науци и технологији још у време које је претходило владавини династије Минг. А затим су у 14. веку те активности значајно смањене. Четири најчувенија кинеска открића из тог периода су папир, компас, барут и штампарско умеће. У 19. веку тек кинески реформисти почели су поново да промовишу науку и технологију као део политике јачања државе.

Након грађанског рата који је у Кини окончан 1949. године победом Комунистичке партије, напори да се организује наука у технологија били су засновани на совјетском моделу, а Културна револуција (1966-76) није се одлучила за подршку кинеској науци и истраживању.

Након Културне револуције Кина је, међутим, врло брзо постала једна од светских водећих технолошких сила, са улагањима која сада достижу неколико стотина милијарди долара годишње, а на науку и технологију се данас гледа као на ствар престижа у постизању економских и политичких циљева.

Чак се неретко научна и технолошка достигнућа сматрају националним поносом, па се читав покрет назива „техно-национализмом”. И кинески космички програм је један од најактивнијих у свету, а пре неколико дана објављена је у овдашњим медијима вест да су кинески научници дошли до запажања о „оптичком дупликату” гравитационих таласа који настају спајањем две бинарне неутронске звезде помоћу истраживачког телескопа на Антарктику.

„Спајање црних рупа са изузетно снажним гравитационим пољем не може да изазове избацивање или електромагнетске појаве”, изјавио је Ву Ксуефенг, истраживач Опсерваторије „Пурпл маунтин” Кинеске академије наука. Како објашњава, судар бинарних неутронских звезда прати серија електромагнетних појава, које су кључне за истраживање о пореклу тешких елемената попут платине и злата.

(Извор Танјуг)

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар