ЕКОСОФИЈА

ДИВЉА КАФА НЕСТАЈЕ

Угрожени напитак (Викимедија)

Од 124 врсте дивље кафе, око 60 одсто суочава се са могућношћу нестанка због глобалног загревања и сече шума.

Неке будуће генерације можда неће бити у прилици да, попут нас, уживају у једном од најпопуларнијих напитака на свету. Наиме, како је показала најновија студија – објављена у научним часописима Science Advances и

Global Change Biology – бројним врстама дивље кафе које расту у шумама Африке, на Мадагаскару и на Маурицијусу прети озбиљна могућност нестанка у наредним деценијама.

Дивљу кафу угрожавају највише климатске промене, које – заједно са масовним сечењем шума – изазивају све чешће и све дуже суше, доводе до губитка њеног природног станишта и доприносе ширењу зараза и појави штеточина које нападају ову биљку. Због свега наведеног, Арон Дејвис – британски ботаничар и коаутор поменуте студије – утврдио је, заједно са својим колегама, да се од 124 врсте дивље кафе око 60 одсто се суочава са могућношћу скоријег нестанка.

Два изузетка су арабика (Coffea arabica) –
најпопуларнија врста кафе, која се вековима
узгаја у Источној Африци – и робуста
(Coffea canephora) – која је прешла пут од
дивље врсте до једног од најважнијих
артикала у последњих 100 година.

Оваква генетичка разноврсност дивљих врста би могла бити кључна за опстанак кафе у ери глобалног загревања. „Међу врстама кафе којима прети нестанак су и оне које имају потенцијал да буду искоришћене за укрштање и развој кафа будућности, укључујући оне отпорне на болести и способне да издрже погоршање климатских услова”, сматра Дејвис.

Илустрација (Викимедија)

„Напослетку”, наводи он, „ове дивље кафе од великог су значаја за милионе узгајивача широм света који живе од ње, да не спомињемо још већи број оних који почетак свог дана не могу да замисле без кофеина.”

Од 124 дивље врсте, већина није култивисана нити се конзумира. Два изузетка су арабика (Coffea arabica) – најпопуларнија врста кафе, која се вековима узгаја у Источној Африци – и робуста (Coffea canephora) – која је прешла пут од дивље врсте до једног од најважнијих артикала у последњих 100 година. Међутим, обе врсте погођене су глобалним загревањем: арабика је осетљива на високе температуре, док робусти не одговара суво земљиште. То значи да ће узгајивачи арабике у Етиопији, на пример, ускоро морати да је узгајају у крајевима земље где је клима оштрија и где су температуре ниже. Овакав развој догађаја ствара пољопривредницима велики притисак, како због повећања трошкова услед суша и зараза тако и због променљивости цена саме робе.

Дејвис сматра да би цене требало да буду веће, јер би то помогло узгајивачима који су се у последње две године суочавали са великим губицима. „Узгајивачи кафе широм света су, у великом броју случајева, стражари сензорне разноврсности култивисане кафе”, каже он. „Уколико цене остану овако ниске дуже време, неки узгајивачи ће напослетку одустати и ми ћемо изгубити велики део онога што кафу чини посебном.”

Поред повећања цена кафе, један од начина да се реши проблем са свим овим ризицима, а да буду задовољни и произвођачи и потрошачи, јесте да се посегне за генетичком разноврсношћу дивљих врста. „Известан број врста кафе има особине потребне за раст у неодговарајућим и сувљим условима”, каже Дејвис.

Арон Дејвис је са сарадницима открио да се
семена готово половине свих дивљих врста
кафе не чувају у банкама семена, а негде
око трећине се не гаји у заштићеним шумама.

Али да би такав пројекат са генетичким укрштањем различитих сорти кафе уопште био могућ, неопходно је најпре сачувати зрна дивље кафе у банкама семена, или барем у шумама које би заштитила држава. Нажалост, за већину врста то још није случај. Дејвис је са сарадницима открио да се семена готово половине свих дивљих врста кафе не чувају у банкама семена, а негде око трећине се не гаји у заштићеним шумама.

У циљу процене ризика са којима се суочава дивља кафа, овај тим научника користио је индекс развијен од стране Међународне уније за очување природе (IUCN), међународне организације која процењује претње биодиверзитету. Уз помоћ тог индекса, који се претежно користи за документовање опасности које прете великим сисарима попут слонова или носорога, утврдили су да је дивља арабика нарочито осетљива на промене климатских услова.

Уколико емисија гасова насталих ефектом стаклене баште настави да расте тренутном брзином, промењени климатски услови могли би до краја овог века да промене статус дивље арабике на црвеној листи IUCN-а – од „скоро угрожена” до „нестала”.

За Дејвиса и сараднике губитак дивљих врста од великог је значаја не само за узгајиваче и конзументе кафе. Губитак неке врсте такође подразумева и мање хране и мање склоништа у њеном екосистему. „И док губимо ове врсте кафе, пред нама је све мање опција“, наводи он. Резултат је, према његовом мишљењу, сведена Земља. „Наша планета постаје све мање разнолика, све мање занимљива”, закључује Дејвис.

(Ђорђе Петровић, ЦПН)

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар