СРИЦАЊЕ ИСТОРИЈЕ

ДУНАВСКА УТВРЂЕЊА

1. Калемегдан (Википедија)

Калемегдан (Википедија)

Равничарско терасасти терени обале Дунава, због својих приридних богатстава одувек су били привлачни за организовање  сталних насеља. На његовим обалама и речним острвима нађени су трагови најстаријих цивилизација древне Европе која воде у прошлост до 10.000 година, а његов ток до данас је остао један од најважнијих речних путева.

Одувек је Дунав служио и као граница – некада је делио моћна царства, а некад и спајао и кроз историју контрола пловидбе на великој реци увек је била један од најважнијих стратешких циљева тадашњих војски.

Још у античко време изградњом добро распоређених утврђења дуж обала Дунава, Римљани су надгледали ко и шта плови реком која је у то време повезивала највећи број њихових провинција, да би у средњем веку таква утврђења доживела свој врхунац.

Тврђава Бач (Филип Бакић)

Са увођењем барута и артиљерије током 15. и 16. века и дунавске тврђаве су морале да се прилагоде новом начину ратовања и тада почиње градња моћних камених зидина од којих се неке и сада надвијају над реком.

Тврђава у Бачу, сматра се једном од
најстаријих у Србији, а у време када је
грађена (између 1338. и 1342. године) била
је највеће утврђење у тадашњој Панонији.

Група домаћих аутора, недавно је у издању новосадског „Прометеја”, издала књигу „Тврђаве на Дунаву” у којој је описано 12 дунавских тврђава грађених на територији данашње Србије са детаљима о начину градње, намени и значају сваког утврђења. На подручју Војводине, постојале су четири велике тврђаве уз Дунав: у Бачу, Петроварадину, Сланкамену и Земуну.

Од Бача до Кладова 12 утврђења

Од Београда и Калемедгана низ Дунав, а уз његову обалу налази се још седам тврђава које су представљене у овом издању у којем су учествовали и Природно-математички факултет у Новом Саду и Радио телевизија Србије. Описане су Смедеревска тврђава, Кулич, Рамска тврђава између Костолца и Великог Градишта, Голубац, као и три утврђења недалеко од Кладова – Диана, Фетислам и Понтес.

Тврђава у Бачу, сматра се једном од најстаријих у Србији, а у време када је грађена (између 1338. и 1342. године) била је највеће утврђење у тадашњој Панонији. О томе колико је ово место било значајно у средњем веку говоре подаци да су у тврђаву редовно посећивали угарски краљеви, а поред њих током својих похода на север у Бачу су боравили и византијски цар Манојло Комнин као  чувени турски султан Сулејман Величанствени, а занимљива је тврдња да су у њој једно време боравили витезови из реда темплара који су ту имали свој храм.

Низводно од Бача наредно добро брањено
место на Дунаву је Петроварадинска
тврђава, која је на остацима средњовековног утврђења,
у данашњем облику грађена
скоро цео век (1692-1790.) и једна је
од највећих тог типа у Европи.

Данас о некада најмоћнијем утврђењу Паноније сведоче само остаци зидина и кула и једини је локалитет у Војводини под заштитом УНЕСКО-а, а последњих година се ради на реконструкцији и ревитализацији делова тврђаве, али и ширег подручја како би се омогућило да овај значајан споменик историје оствари и свој туристичко едукативан потенцијал.

Низводно од Бача наредно добро брањено место на Дунаву је Петроварадинска тврђава, која је на остацима средњовековног утврђења, у данашњем облику грађена скоро цео век (1692-1790.) и једна је од највећих тог типа у Европи.

Као творац идејног плана најчешће се спомиње чувени пројектант тог времена Себастијан Вобан. Колико је била значајна за Аустрију говори додуше непотврђена прича да су током Наполеонових ратова (1812.), из Беча у Петроварадинску тврђаву склоњене царске инсигније: круна, жезло, мач, јабука и плашт. Бурна историја овог места произвела и је и бројне легенде, а њихов неисцрпан извор лежи дубоко испод зидина, у још увек недовољно истраженом подземљу тврђаве.

Легендарна је и битка која се одиграла код Петроварадина 5. августа 1716. године када је Еуген Савојски поразио Турке предвођене Дамад Али-пашом уз помоћ чуда „Снежне госпе“ и наводног снега који је пао тог дана.

Петроварадинска тврђава (Бранко Лучић)

Тврђава је остала неосвојива за Турке и неке друге освајаче, али њену новију историју ће се сигурно обележити и „капитулација” коју већ скоро 20 година сваког јула „потпише” пред војском егзиташа- армијом сачињеној од Легије странаца и домаћих јединица пред којом нема одбране…

У равничарском току Дунава утврђења су
била много чешћа, тако је Земунска тврђава
четврта на само стотинак километара.

Као место где се преко Мориша и Тисе допремала со која се одатле дистрибуирала, Сланкамен је средњем веку био врло значајан центар који је једно време био био и под управом српског краља Драгутина Немањића. Истраживањем остатака тврђаве која се налази на узвишењу од стотинак метара изнад Дунава, утврђено је да средњевековна грађевина лежи на римској из шестог века, а у околини су констатовани и културни слојеви који сежу у праисторију.

Миленијумска кула (Википедија)

Иако је мало видљивих остатака, тврђава у Сланкамену била је дуго времена велики трговачко-војни комплекс, али се практично никад није опоравила од турског освајања 1521. године када је Бали-бег порушио. Карловачким миром Сланкамен је поново постао део Хабзуршке монархије и управо одатле је кретала граница али више никад није значајније обнављан јер је линија одбране померена код Петроварадина.

У равничарском току Дунава утврђења су била много чешћа, тако је Земунска тврђава четврта на само стотинак километара. На овом месту још у 1. веку утврђење су подигли Римљани, а пре њих у некој врсти утврђеног насеља Таурунум су живели Келти. Од тврђаве у чије темеље су узидани миленијуми историје овог краја, остали су делови зидина, а данас се у средишту некадашњег утврђења налази Миленијумска кула, подигнута 1896. године у част Јанка Хуњадија (Сибињанин Јанка) који је умро у Земуну током опсаде Београда 1456. године.

(Извор Дневник)

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар