ЈУНГОВСKИ ПРЕДЕЛИ

ЕГО, СУПЕР ЕГО, СЕЛФИ

Илустрација (Би-Би-Си)

Шта би творац психоанализе мислио о нашој опсесији?

Идите на најлепше место на свету и видеће људе који фотографишу… сами себе! Данас на селфије гледамо као на неку нову појаву – израз „селфи” је ушао у „Оксфордски речник” 2013. и убрзо постао реч године.

Међутим, селфији су стари колико и фотографија. Први селфи је 1839. године направио Американац Роберт Kорнелијус.

Многи мисле да је први селфи настао 2003, када су почеле да се користе предње камере на телефонима, али прави пионир је био Kорнелијус који је направио селфи 164 година раније. Али зашто бисмо направили селфи, када једноставно можемо да се дивимо себи сваке ноћи у огледалу?

Мало је чудно, зар не? Kо би боље умео да објасни наше јединствено људско понашање од Фројда?

Ако волим себе, волећеш ме и ти

Фројд је творац психоанализе, а популаризовао је и различите концепте као што су его, подсвест и одлазак на терапију. Једна од тих идеја је претерана љубав према себи, познатија као нарцизам.

Нарцис се заљубио у сопствени одраз

У грчкој митологији младић по имену Нарцис је једном ходао поред реке и одлучио да попије мало воде. Видео је свој одраз у води и провео толико времена дивећи се сопственој лепоти да је изгубио представу о томе шта се дешава око њега. На крају се удавио покушавајући да загрли свој одраз.

Фројд каже да је самољубље природно. Међутим, оно може да се претвори у психолошки поремећај када неко воли себе до те мере да искључује све остале.

Добро је волети себе, али не превише

И то је оно што зовемо нарцисизам.

Тестови

Психолози су развили тест за мерење особина личности као што је нарцизам. Ово су неки резултати:

  • Нарциси су обично активнији на друштвеним мрежама
  • Kачење селфија повезује се са претераним самољубљем

… али само када је реч о мушкарцима.

Жене су обично мање нарцисоидне од мушкараца

Жене су обично мање склоне нарцизму од мушкараца, иако каче више селфија. С друге стране, америчка психолошкиња Џин Твенге је показала да је нарцисизам у све већем порасту: у протеклих неколико деценија достигао је исту стопу као и гојазност.

На каучу код терапеута

Већина Фројдових идеја настала је из његових свакодневних опажања, а количина информација којој данас имамо приступ била би веома занимљива некоме попут њега. Фројд би волео да анализира феномен селфија.

Многе жене праве селфије пре свега јер траже пажњу

Приметио би да људи каче селфије не зато што су заљубљени у себе, већ зато што желе да сви остали буду заљубљени у њих.

Тражење пажње

Не заборавимо да је Фројд започео своја истраживања крајем 19. века, у доба далеко веће сексуалне репресије. Жене и мушкарци су се држали одвојено и учени су да се стиде због изражавања своје сексуалности, или још горе, због уживања у њој.

Многе Фројдове пацијенткиње из бечког високог друштва патиле су од „хистеричне парализе”, односно, биле су неспособне да ходају, без икаквог физичког узрока.

Сматрало се да је хистерија стање које је погађало само жене, а
симптоми су били несаница, иритираност, нервоза и несрећа

Фројд је сматрао да је разлог због којег ове жене нису ходале био начин тражења пажње. Ако нам је пажња других људи толико потребна, зар није боље поделити неколико бесрамних селфија?

Можда јесте, али то не значи да не постоји нешто нездраво у овој опсесији, не само за оне који сликају селфије, већ и у односу на то како селфији утичу на друге.

Просечно несрећни

Селфији показују људе који живе најбоље животе, и пажљиво се бирају и сређују. Окружени смо сликама људи са савршеним животима и телима.

Новије студије су показале да се због њих осећамо све завидније, изолованије, несигурније и неадекватније. Фројдовим речима, туђи селфији нас чине неуротичним.

Изгледа да нас селфији могу учинити несрећним

Фројд је рекао: „Циљ психоанализе је да замени неуротичну патњу нормалном људском несрећом”. Следећи пут када пожелите да сликате селфи, сетите се Нарциса и уместо селфија усмерите се на пријатеље.

Можда нећете добити онолико лајкова колико бисте желели, али ћете добити Фројдово одобравање и то би требало да вам буде довољно.

 (Извор Данас)

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар