MEĐU IZMEĐU

GALAKSIJA PONOVO

Sleva na desno: Ilija Cerović, akademik Vladimir Kostić, prof. dr Branko Kovačević i Stanko Stojiljković (Fotografije RTS)

Sleva na desno: Ilija Cerović, akademik Vladimir Kostić, prof. dr Branko Kovačević i Stanko Stojiljković (Fotografije RTS).

Na promociji u Galeriji RTS-a govorili su akademik Vladimir Kostić, predsednik SANU, prof. dr Branko Kovačević, predsednik AINS, glavni i odgovorni urednik Naučno-obrazovnog programa RTS i v.d. direktora Televizije Srbije Ilija Cerović i glavni urednik „Galaksije nove” Stanko Stojiljković.

Naučnopopularni časopis „Galaksija” bio je jedan od najboljih te vrste u Evropi, a svakako bez premca u nekadašnjoj SFRJ. Ugasio se 2001. godine, ali zahvaljujući naporima drugom po redosledu glavnog urednika ovog magazina Stanka Stojiljkovića, „Galaksija” je ponovo među nama u elektronskoj verziji.

U prisustvu velikog broja naučnika i ljubitelja nauke u Galeriji RTS danas je predstavljeno elektronsko izdanje časopisa za popularizaciju nauke „Galaksija nova”. Na promociji su govorili akademik Vladimir Kostić, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti, prof. dr Branko Kovačević, predsednik Akademije inženjerskih nauka Srbije, glavni i odgovorni urednik Naučno-obrazovnog programa RTS i v.d. direktora Televizije Srbije Ilija Cerović i glavni urednik „Galaksije nove” Stanko Stojiljković.

Gotovo da nema naučnika ili
istraživača u Srbiji – od
akademika do početnika – koji
je u svojim mladim godinama
nije čitao, a mnogi su se na njenim
stranicama ogledali u pisanju.

Prvi broj „Galaksije” osvanuo je na kisocima 1972. godine, zaslugom dvojice dvojice vrsnih novinara – Gavrila Vučkovića, glavnog urednika, i Tanasija Gavranovića, zamenika glavnog urednika, koji su joj ostali verni do odlaska u penziju. Iznikla je magazina „Kosmoplov”, posvećenog naučnoj fantastici i popularizaciji nauke, čiji je glavni urednik bio Gavrilo Vučković.

Gotovo da nema naučnika ili istraživača u Srbiji – od akademika do početnika – koji je u svojim mladim godinama nije čitao, a mnogi su se na njenim stranicama ogledali u pisanju. Od 2001. godine kada je „Galaksija” prestala da izlazi mnogi su se raspitivali da li će je iko obnoviti.

I evo, „Galaksija” je ponovo među nama. Kao „Nova Galaksija” ili „Galaksija nova” vakrsava u starom duhu i novom ruhu. Iz prethodne je sačuvala vrhunsko znalačko pisanje na pojedine vruće naučnotehnološke teme koje je sada preobukla u elektronsko izdanje.

Sada je to prvi naučni magazin na internetu u nas i na prostorima pređašnje Jugoslavije za koji pišu naši vodeći naučnici u matici i rasejanju, od kojih su šestorica akademici (članovi domaćih i inostranih učenih društava), dvadesetdvojica redovni profesori univerziteta, trojica doktori nauka, dvojica magistri i četvoro stručnjaci za pojedine oblasti, ne računajući glavnog urednika koji je, pored ostalog, utemeljio i gotovo dve i po decenije uređivao naučnu rubriku „Politike”.

Na kraju je hor „Gledanice”, pod rukovodstvom kompozitora i harmonikaša Ratislava Blagojevića, optpevao splet izvornih narodnih srpskih pesama.

(Izvor RTS)

O autoru

Stanko Stojiljković

17 komentara

  • Svaka cast na ideji.Voleo bih i pisanu formu casopisa.Da li ce te imati takmicenje „izmedju igre i matematike“?Galaksiju sam citao od korica do korica,kao i cela moja porodica.Pa one fenomenalne 3d slike,polaze mi suze na oci…….HVALA VAM.

  • Pravo osveženje među domaćim naučnim izdanjima! Zanimljivi tekstovi – sjajno napisani sa naučnog aspekta, a opet razumljivi prosečnom čitaocu… SAMO NAPRED! Držim palčeve da se što pre pojavi i hardcopy verzija magazina…

  • Pravo osvezenje medju domacim naucnim publikacijama! Strucno napisani tekstovi, a ipak razumljivi i sirem auditorijumu… SAMO NAPRED! Jedva cekam da se pojavi i stampano izdanje…

  • Želim vam sve najbolje i od srca i duše. Puno uspeha i divnih priloga. I nadam se puno godina rada bez prekida. Odrastao sam uz Galaksiju, čitao od korica do korica, i pisao jedno vreme za nju. Mnogo sam ponosan na to i na sve vas koji ste je ponovo pokrenuli tamo u Srbiji. Da bilo bi divno imati i opipljivi verziju a ne samo virtuelnu. Srdačan pozdrav svima .

  • Najbolji ste. Hvala što ste se odvažili na taj korak. Galaksija je bila uvek nešto najbolje na ovim našim prostorima i uvek je gledala u budućnost. Samo napred 🙂

  • Što se tiče elektronskog
    izdanja, Vaš
    izbor tema je izuzetan.
    Kvalitetni
    tekstovi. I kao svako
    elektronsko izdanje pruža
    pregršt mogućnosti
    „skakanja“ sa teme na temu.
    Koliko dobro, toliko i smeta.
    Interesantnost nove teme
    prigušuje zanimanje za prethodnu.
    Papirno izdanje pruža „samo“ izbor
    od korice do korice. Ali svakoj,
    za koju ste zainteresovani, može
    te se temeljno posvetiti. Pa onda,
    ako treba i na elektronske
    informacije.

    Želim Vam puno uspeha u radu. I da
    nam vratite i „staru“
    Galaksiju.

  • Što se tiče štampanog broja Galaksije slobodan sam da iznesem jedan predlog. Elektronski oblik pružanja informacija nudi mogućnost davanja svojih komentara na određenu temu. Otud razmišljanje da, po izlasku prvog štampanog broja otvorite na elektronskom izdanju sadržaj štampanog broja sa mogućnošću, koja već postoji u elektronskom izdanju, reagovanja i iznošenja svojih milsi i mišljenja na tekstove koji će biti u štampanom izdanju. Da se mi čitaoci povežemo, kako sa redakcijom, tako i među sobom. Da razmenjujemo svoje stavove i razmišljanja.
    Nova Galaksija treba da pokreće. Da se misli.
    N.pr. Vinčanski kalendar. Ako sam dobro pročitao, savremenoj nauci ( čitaj NASA) nikad ne bi palo napamet da ispituje magnetna polja sunca da nisu videli Vinčanski kalendar. Zbog toga je NASA postavila svoje uređaje i očitala magnetna polja sunca. I konstatovala ih. Ali Vinčani nisu imali sonde, niti su znali za magnetna polja zemlje a kamoli sunca. Vinčanski kalendar je nastao poimanjem velikih složenosti koje nastaju kao posledica delovanja, između ostalog i sunca i kao deo toga i uticaja njegovih magnetnih polja, na zemlju. Njihovo životno okruženje. U ovakvom kontekstu pod složenošću podrazumevam n.pr. list, dakle „konačnost“ lista. Bez poimljenja primarnosti – ćelija, jezgra ćelije, hlorofila, a posebno ne DNK (RNK). Ali vinčani su umeli i bili su u stanju da MISLE. Mnoga dešavanja, ponavljanje zapaženih dešavanja, oni su uspeli da objedine u neko veliko poimanje međusobnih uticaja raznih događanja i to da prikažu kroz kalendar. Mnoga znanja, nama danas nedostupna, utkana su u taj kalendar. Oni su to poslali kroz vekove. Dali smo mi danas dovoljno pismeni ( misleni) da to pročitamo?

    Dok sa nestrpljenjem čekam prvi broj Galaksije Nove, veliki pozdrav.

  • onog momenta kada je skoro celokupan sadržaj časopisa GALAKSIJA obrađivao isključivo teme iz računarskih tehnologija – znao sam da je kraj i da takav časopis NE ŽELIM VIŠE! Oni koji čitaju moj komentar i znaju priču koja je počela 1972.g. shvatiće o čemu govorim ako uporede sadržaje …

  • Nadamo se novom okupljanju! A, potrebna nam je samo NAŠA najveća pažnja prema nama ! Našu zemlju neće niko podići ako mi to ne uradimo ! A to možemo kroz NOVE PRONALASKE, proizvodnju i primenu u industriji i svakodnevnom životu ! Nadam se štampanom izdanju „Galaksija Nova“, i u njenom sastavu makar simbolične rubrike „pronalasci“ kakva je u starom izdanju bila „KANAP“ u uredjivanju Prof. Dr Vladimira Ajdačića !

  • Ja sam rođen kada i časopis, ili neki mesec ranije, tako da Galaksiju pratim tek posle vojske. Od kada sam se dohvatio prvih brojeva više ih nisam ispuštao i počeo sam da ih gomilam. Nabavio sam i neke starije brojeve. Sada ih pomeram često ali im ne mogu naći stalno mesto. Možda bi ih i prodavao kada bi bilo zainteresovanih za takve teme, ali kod ovih novih naraštaja to je mnogo slabije u odnosu na ono ,zlatno vreme’. No ipak ako je neko zainteresovan evo adrese za kontakt: nivuko@gmail.com

Ostavite komentar