ШАПУТАЊЕ НЕРАВА

ГЛАС НИЈЕ ПРОИЗВОЉАН

Разумете ли? (Википедија)

На пример, у већини језика реч за „нос” вероватно ће укључити гласове н или о. „Лист” вероватно укључује гласове б, п или л. „Песак” ће вероватно садржати глас с. Речи за „црвено” и „округло” вероватно укључују глас р.

У студији Универзитета Корнел, истраживање готово две трећине светских језика показује да људи обично користе исте гласове за именовање многих предмета и идеја, без обзира на језик којим говоре. Ти појмови обухватају готово све области живота, од делова тела, преко породичних односа, до света природе.

„Ови звучни симболички обрасци појављују се изнова и изнова широм света, независно од географског померања људи и лингвистике језика”, рекао је Мортен Кристијансен, професор психологије и директор Корнелове лабораторије за когнитивна и неуролошка истраживања. „Чини се да постоји нешто у вези са људским стањем које води ка овим обрасцима, не знамо шта је то, али знамо да постоји.”

Везе су биле посебно снажне за речи које
описују делове тела, што истраживачи нису
очекивали. Тим је такође утврдио да се у
одређеним речима избегавају одређени гласови.

На пример, у већини језика реч за „нос” вероватно ће укључити гласове н или о. „Лист” вероватно укључује гласове б, п или л. „Песак” ће вероватно садржати глас с. Речи за „црвено” и „округло” вероватно укључују глас р. „То не значи да све речи имају ове гласове, али однос је много чвршћи него што смо могли и да претпоставимо”, рекао је Кристијансен.

Везе су биле посебно снажне за речи које описују делове тела, што истраживачи нису очекивали. Тим је такође утврдио да се у одређеним речима избегавају одређени гласови. Ово је посебно важило за заменице. На пример, речи за „ја” вероватно неће садржати гласове који укључују у, п, б, т, с, р и л. Такође, реч „ти” најчешће не укључује поједине гласове попут у, о, п, т, д, к…

Резултати су „изазвали” један од основних
постулата лингвистике: вековну идеју
да је однос између звучања речи и њеног
значења ‒ произвољан.

Кристијансен и његов тим који су чинили физичари, лингвисти и компјутерски научници из Аргентине, Немачке, Холандије и Швајцарске, анализирали су од 40 до 100 основних речи у 62 одсто данашњих светских језика и 85 процената њихових лингвистичких „лоза”.

Шта је изговорила? (Википедија)

Резултати су „изазвали” један од основних постулата лингвистике: вековну идеју да је однос између звучања речи и њеног значења ‒ произвољан.
У протеклих 20 година, научници су, истражујући разне језике, донели уочљиве доказе да произвољност није нужна. Тако су, на пример, студије показале да ће речи за мале објекте на различитим језицима вероватно садржати високе звукове.

Истраживачи не знају зашто људи имају тенденцију да користе исте гласове како би описали основне предмете и идеје. Међутим, Кристијансен запажа да су ти концепти важни за све језике, а деца ће вероватно научити ове речи раније у животу. Tи сигнали, могуће, помажу деци да усвоје језик. „Tо вероватно има везе са људским умом или мозгом, нашим начинима интеракције или сигналима које користимо када учимо језик. То је кључно питање за будуће истраживање”, истакао је.

(Татјана Цвејић, РТС)

 

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар