Na primer, u većini jezika reč za „nos” verovatno će uključiti glasove n ili o. „List” verovatno uključuje glasove b, p ili l. „Pesak” će verovatno sadržati glas s. Reči za „crveno” i „okruglo” verovatno uključuju glas r.
U studiji Univerziteta Kornel, istraživanje gotovo dve trećine svetskih jezika pokazuje da ljudi obično koriste iste glasove za imenovanje mnogih predmeta i ideja, bez obzira na jezik kojim govore. Ti pojmovi obuhvataju gotovo sve oblasti života, od delova tela, preko porodičnih odnosa, do sveta prirode.
„Ovi zvučni simbolički obrasci pojavljuju se iznova i iznova širom sveta, nezavisno od geografskog pomeranja ljudi i lingvistike jezika”, rekao je Morten Kristijansen, profesor psihologije i direktor Kornelove laboratorije za kognitivna i neurološka istraživanja. „Čini se da postoji nešto u vezi sa ljudskim stanjem koje vodi ka ovim obrascima, ne znamo šta je to, ali znamo da postoji.”
Veze su bile posebno snažne za reči koje
opisuju delove tela, što istraživači nisu
očekivali. Tim je takođe utvrdio da se u
određenim rečima izbegavaju određeni glasovi.
Na primer, u većini jezika reč za „nos” verovatno će uključiti glasove n ili o. „List” verovatno uključuje glasove b, p ili l. „Pesak” će verovatno sadržati glas s. Reči za „crveno” i „okruglo” verovatno uključuju glas r. „To ne znači da sve reči imaju ove glasove, ali odnos je mnogo čvršći nego što smo mogli i da pretpostavimo”, rekao je Kristijansen.
Veze su bile posebno snažne za reči koje opisuju delove tela, što istraživači nisu očekivali. Tim je takođe utvrdio da se u određenim rečima izbegavaju određeni glasovi. Ovo je posebno važilo za zamenice. Na primer, reči za „ja” verovatno neće sadržati glasove koji uključuju u, p, b, t, s, r i l. Takođe, reč „ti” najčešće ne uključuje pojedine glasove poput u, o, p, t, d, k…
Rezultati su „izazvali” jedan od osnovnih
postulata lingvistike: vekovnu ideju
da je odnos između zvučanja reči i njenog
značenja ‒ proizvoljan.
Kristijansen i njegov tim koji su činili fizičari, lingvisti i kompjuterski naučnici iz Argentine, Nemačke, Holandije i Švajcarske, analizirali su od 40 do 100 osnovnih reči u 62 odsto današnjih svetskih jezika i 85 procenata njihovih lingvističkih „loza”.
Šta je izgovorila? (Vikipedija)
Rezultati su „izazvali” jedan od osnovnih postulata lingvistike: vekovnu ideju da je odnos između zvučanja reči i njenog značenja ‒ proizvoljan.
U proteklih 20 godina, naučnici su, istražujući razne jezike, doneli uočljive dokaze da proizvoljnost nije nužna. Tako su, na primer, studije pokazale da će reči za male objekte na različitim jezicima verovatno sadržati visoke zvukove.
Istraživači ne znaju zašto ljudi imaju tendenciju da koriste iste glasove kako bi opisali osnovne predmete i ideje. Međutim, Kristijansen zapaža da su ti koncepti važni za sve jezike, a deca će verovatno naučiti ove reči ranije u životu. Ti signali, moguće, pomažu deci da usvoje jezik. „To verovatno ima veze sa ljudskim umom ili mozgom, našim načinima interakcije ili signalima koje koristimo kada učimo jezik. To je ključno pitanje za buduće istraživanje”, istakao je.
(Tatjana Cvejić, RTS)
