ВРЕМЕНСКА МАШИНА

ХАЗАРСКА ПРЕСТОНИЦА?

Ископине на Волги (Спутњик)

Скити, Хуни, Авари, Хазари – све их је прогутала руска степа. Бугари су се спасли, јер су на време побегли на Балкан. Ових дана су руски археолози, након дугогодишњег рада, саопштили да су пронашли престоницу једне од ових несталих држава – Хазарског каганата. Да ли ће то дати одговоре на многа питања о овом загонетном народу, остаје да се види.

У делти реке Волге, на острву, у периоду од 8. до 14. века постојао је град који би, како за „Спутњик”  наводи археолог Ема Зиливинска из Института за етнологију и антропологију Руске академије наука, могао бити престоница Хазарског каганата. Ова вест је прошлог месеца прострујала свим медијима и постала тема многих дискусија.

„Степски ходник”

„Он се протезао на око два квадратна километра. Претпоставља се да се у његовом центру налазила тврђава троугластог облика, са зидинама од печене цигле. Највећи проблем представља датирање града. Основни материјал за датирање је керамика. Анализа археолошког материјала и подаци добијени методом радиоактивног угљеника показују да је овај град настао у хазарско време. У вези с тим, поставља се питање да ли би он могао да буде престоница Хазарског каганата Итил”, каже Зиливинска.

Она објашњава да се план града поклапа са описом Итила код арапских историчара и цара Јосифа. Могуће је да је у граду постојала тврђава од печене цигле, која подиже статус града и везује га за царску власт. Пронађена је и керамика, а подаци добијени датирањем доњих слојева града, добијени методом радиоактивног угљеника доказују постојање града у 8-9. веку.

Ипак, ови докази групе археолога који раде на ископинама у делти Волге засад нису убедили многе њихове колеге. Један од скептика је и историчар и археолог са Руског државног хуманистичког универзитета Владимир Петрухин, који сматра да се ради о романтичарским погледима археолога на науку.

Хазари (Википедија)

„Откривени су врло интересантни комплекси постхазарског времена. Међутим, да би се доказало да то јесте престоница, потребно је да се покаже да је у том граду пронађена тврђава од печене цигле коју описују арапски извори, а тога тамо нема. Овде је више присутан романтичарски поглед оних који раде на том ископавању. Њих је могуће разумети, али наука још увек није спремна да прихвати такав поглед”, објашњава Петрухин.

А ко су уопште Хазари и који народи се данас могу сматрати њиховим генетичким наследницима?

Диск с Давидовом звездом

„Не знамо одакле су дошли Хазари, јер су стигли у источну Европу заједно са осталим номадима који су говорили туркијски језик. Они су били доста слични и не можемо да направимо разлику између Хазара и њихових рођака Бугара, који су такође у то време говорили туркијски језик и живели поред Црног мора. То остаје загонетка. Ни о њиховим генетичким наследницима не можемо ништа да кажемо. То је судбина свих оних који су живели у том степском ходнику и тамо формирали своје империје. Не знамо ништа ни о наследницима Хуна, који су нестали заједно са својом државом. Наследници Авара, претходника Хуна у тим степама, су испарили, нестали без трага, како сведочи летопис ,Повест минулих лета᾽. Када се распадала држава, нестајао је и народ и сви претенденти на титулу наследника тог народа су националне романтичне конструкције којима не треба веровати”, наводи руски историчар.

Још једна од загонетки за историчаре остаје и династија која је владала каганатом. Она је водила порекло од високог туркијског рода Ашина, пореклом са Алтаја. Оно што је познато, јесте да су њихови владари узели титулу кагана, што је значило кан канова, нешто слично царској титули. Они су себе сматрали равним персијским шаховима и византијским царевима.

Иако су живели поред Персијанаца – муслимана и Византинаца – хришћана, са којима су имали живе контакте, ипак су изабрали трећу религију – јудаизам. То је још једно питање које буди велико интересовање код љубитеља мистерија и теорија завере.

„Каган који је изгубио рат од муслимана није могао да прими ислам, јер му то није ишло у прилог, као ни хришћанство, јер је претендовао на византијску територију на Криму. Била му је потребна неутрална религија коју би признавали и муслимани и Византинци. Та религија је била јудаизам. Јеврејска насеља су постојала на територији Хазарије при Црном мору. Највероватније су ти Јевреји, који су одавно навикли да живе са номадима, између осталог са Бугарима, кагана подстакли на ту мудру одлуку, пошто су јудаизам као религију Светог писма признавали и муслимани и хришћани и могли су се договарати”, наглашава Петрухин.

Међутим, као ниједна држава пре њега, тако ни Хазарски каганат није могао бити дуговечан у степи.

Сусрет Свјатослава и византијског цара Јована

(Клаудиј Лебедев)

„Бугари су опстали, али само захваљујући томе што су успели да се договоре са Словенима на Балканском полуострву. Рано су прешли на словенски језик и само је остало туркијско име словенске државе. Али не у степама, већ на Балкану, на граници са Византијом”, појашњава историчар.

Хазарски каганат је са лица земље збрисао руски кнез Свјатослав. Он је узео титулу кагана, коју су касније носили и његов син Владимир, који је покрстио Русе, и унук Јарослав Мудри. Она им је омогућила власт над многим народима источне Европе и равноправан положај са другим крунисаним главама њиховог времена.

(Милена Цмиљанић, Спутњик)

О аутору

Vladan Milenkovic

Оставите коментар