ТЕСЛИАНУМ

ИЗУМЕТНИК

Никола Тесла (приказ попрсја истоименог споменика у целости вајара Драгана Раденовића)

Никола Тесла (приказ попрсја истоименог споменика у целости вајара Драгана Раденовића)

Судбина га је штедро обдарила и сурово казнила. Ретко који истраживач је имао толико незаобилазних открића и задивљујућих увида, али су слатке плодове убирали други.

Човек изван времена, написала је на корицама своје књиге Маргарет Чејни. И свога, и нашега. Вероватно последњи изданак ренесансног духа, Леонарду да Винчију у много чему сличан. Раскошни мислилац, блистави научник, ненадмашни изумитељ и смели предузетник.

Судбина га је штедро обдарила и сурово казнила. Најмање десет пута другима је уручено нобеловско одличје за суштинске увиде у највеће тајне природе које је он први растумачио. Угледни теоријски физичар, хрватски академик Владимир Пар, недвосмислено је то поткрепио 2007. године.

Пре свих Никола Тесла је описао: електрон, радио-везу, рендгенске зраке, радар, електронски микроскоп, акцелератор честица и линеарни акцелератор, космичке зраке, индуковану радиоактивност, ласер и интегрисано коло.

Испредњачио је у свему чега год
се латио: у футурологији бројна,
још непотврђена предсказања
сврставају га у најдалековидије,
у екологији је свима испртио стазу,
у телекомуникацијама је поставио
темеље бежичном преносу и мобилном
телефону, у аутоматици је увео
теледириговано управљање, у
рачунарству је оставио неизбрисиви
траг описавши чип и интернет.

Ретко је који истраживач имао толико незаобилазних открића и задивљујућих увида, али су слатке плодове убирали други. Највећу неправду искусио је када су нобеловским почастима окитили Гуљелма Марконија за изумевање радија (прва радио-веза у свету), иако га је „лички Прометеј” деценију раније осмислио и искушао. У то време Италијан је ишао у средњу школу. Неправда је исправљена, али није у целости: Врховни суд САД пресудио је 1943. да је Србин „отац радија”, Нобелов комитет остао је нем!

Биће дете олује или светлости, препирале су се те олујне ноћи 10. јула 1856. породиља и примаља. Мајка с којом је до њене смрти невидљивом пупчаном врпцом остао повезан, исправно је предосетила. Родила је будућег „оца електрицитета” који је као дечак сањарио да осветли цео свет. Учинио је то својом наизменичном струјом поистоветивши – и у овоземаљском и у оностраном смислу – ноћ и дан. Два прапочела стварања света. Није ли се тиме замерио боговима?

Одавно су га прогласили једним од „12 апостола електротехнике”, у чију част Међународно удружење електро и електронских инжењера (IEEE) сваке године одликује златном колајном с његовим именом творца највећег достигнућа. У години обележавања века и по од рођења уврстили су га међу највеће умове новог доба, одмах иза Исака Њутна и Алберта Ајнштајна, двојице горостаса који су својим генијалним теоријама уоквирили данашњу физику. Испред Леонарда да Винчија, Галилеа Галилеја, Стивена Хокинга, Јохана Кеплера и Чарлса Дарвина.

Почетком 20. столећа није силазио с насловних страница, новинари су га салетали гдегод би се појавио. Јавно мнење усталасао је чланком у часопису „Сенчјури” 1900. године описавши како ће изгледати будући живи аутомат: „Да ли је тај аутомат од меса и костију, или од дрвета и челика, не значи пуно, под условом да може да извршава као интелигентно биће све оно што се од њега захтева”.

Када је напунио 75. лета угледни недељник „Тајм” одао му је почаст какву указује најистакнутим ствараоцима и посленицима: потрет на корици, кратак преглед живота и разматрање најновијих трагања.

Испредњачио је у свему чега год се латио: у футурологији бројна, још непотврђена предсказања сврставају га у најдалековидије, у екологији је свима испртио стазу, у телекомуникацијама је поставио темеље бежичном преносу и мобилном телефону, у аутоматици је увео теледириговано управљање, у рачунарству је оставио неизбрисиви траг описавши чип и интернет. И да се овде зауставимо.

Британски филозоф Џон Стјуарт Мил приметио је да историју пишу појединци, а један од таквих је Никола Тесла или, како га др Марк Сајфер у својој књизи „Чаробњак” именује – „проналазач (који) је живео у будућности”.

А где се загубио смели предузетник с почетка овог казивања? У преводу, да се поиграмо називом једног филма. Предузетник је понајпре предузимљив човек – подузетан, вредан и марљив. Васцелог свога века Никола Тесла је истрајавао у томе да своје замисли преточи у дела корисна људском роду. Зар то до судњег часа није чинио?

Иако се мени више свиђа кованица непревазиђеног песника Лазе Костића: ИЗУМЕТНИК. Предузетник који изумева.

Станко Стојиљковић

(Беседа поводом 160 година од рођења Николе Тесле, изговорена 7. априла на свечаној додели награда за најбоље докторате, мастере и иновације у Скупштнии града)

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар