EKOSOFIJA

IZUMIRANJE VODOZEMACA

Ilustracija (Vikipedija)

Za pola veka, ove patogene gljive su uticale na smanjenje broja jedinki i dovele do izumiranja 90 vrsta vodozemaca širom sveta – više nego ijedan drugi infektivni agens.

Studija pod nazivom Amphibian fungal panzootic causes catastrophic and ongoing loss of biodiversity, nedavno objavljena u časopisu Science, pokazuje da su gljive hitride dovele do smanjenja u broju jedinki više od 500 vrsta vodozemaca od 1965. do 2015. godine, uključujući 90 vrsta koje su potpuno nestale. Stoga i ne čudi što autori studije ove gljive svrstavaju u red najdestruktivnijih po biodiverzitet, pored mačaka i glodara.

Hitride inače normalno žive u zemlji i vodi,
gde učestvuju u razlaganju mrtvog organskog
materijala. Međutim, naučnici su 1998.
godine shvatili da one dovode do smrti
kod vodozemaca – hitridomikoza.

Komentarišući rezultate studije ekolog Stiven Prajs sa Univerzitetskog koledža u Londonu, kaže da oni gotovo podsećaju na radnju holivudskih filmova o kraju sveta: „Volimo filmove o patogenima koji se odjednom pojave i prete da izbrišu čovečanstvo sa lica Zemlje, a sada tu situaciju zaista imamo u realnom svetu – kod žaba”.

Hitride inače normalno žive u zemlji i vodi, gde učestvuju u razlaganju mrtvog organskog materijala. Međutim, naučnici su 1998. godine shvatili da one dovode do smrti kod vodozemaca – hitridomikoza. Ove gljive napadaju kožu žaba i drugih vodozemaca, sprečavajući ih da pravilno regulišu nivo soli i vode, što na kraju dovodi do toga da njihova srca prestanu da kucaju. Istraživači su ubrzo shvatili da su ove gljive odgovorne za smanjenje brojnosti populacije vodozemaca u Južnoj i Centralnoj Americi i Australiji, gde su se nastanile u drugoj polovini 20. veka tokom trgovine divljim životinjama.

Bendžamin Šile (ANU)

Ipak, kako nije bilo podataka o uticaju ove patogene gljive na biodiverzitet na globalnom nivou, Bendžamin Šile, populacioni ekolog sa Australijskog nacionalnog univerziteta u Kanberi, okupio je tim od 41 ekologa i drugih eksperata iz svih delova sveta kako bi procenili koliko je problem zaista veliki.

Tako se i došlo do zaključka da su
ove gljive najverovatnije odgovorne za smanjenje u
brojnosti kod  najmanje 501 vrste vodozemaca,
i to u periodu od ravno pola veka.

Naime, svaki član tima je prikupljao podatke iz svog regiona o broju vrsta vodozemaca na koje su hitride uticale – bilo intervjuisanjem upućenih ili češljanjem literature i drugih objavljenih i neobjavljenih podataka. Tako se i došlo do zaključka da su ove gljive najverovatnije odgovorne za smanjenje u brojnosti kod  najmanje 501 vrste vodozemaca, i to u periodu od ravno pola veka. Dok je tu i tamo reč o manjim gubicima (manje od 20 odsto populacije), negde je došlo do potpunog izumiranja.

I dok su Amerike i Australija najgore prošli, zanimljivo je da je Azija ostala netaknuta, i pored činjenice da ove gljive odatle potiču. Istraživači sugerišu da je to zato što su azijski vodozemci vremenom pronašli način da se zaštite od smrtonosne infekcije.

Što se tiče Evrope, tek je nekoliko vrsta zabeležilo pad u broju jedinki. Šile smatra da je to zato što su hitride ranije došle do ovih područja – veliko smanjenje brojnosti kod evropskih vodozemaca desio se 1950–1960, što se tada pripisivalo intenzivnijem razvoju poljoprivrede. Nova studija pokazuje da su i hitride mogle da budu uzrok tome.

„Zaista moramo detaljnije da se pozabavimo biološkom bezbednošću”, kaže Šile, koji se nada da bi ovi podaci u tome mogli mnogo da pomognu, pogotovo zato što pokazuju da vrste koje ugrožavaju ove gljive imaju zajedničkih karakteristika, ali i da neke od njih uspevaju da prežive. Sada je neophodno iskoristiti ih na pravi način, zaključuje.

(Ivana Nikolić, CPN)

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar