JEDNAČINA ZA POHLEPU

Uzrok sloma svetskog tržišta leži, čini se, u formuli koja je 1997. godine nagrađena Nobelovom nagradom!

Da li bi čovečanstvo uronilo u ekonomsku krizu da nije bilo „Midine jednačine”? Mislimo na antičkog frigijskog kralja koji je svojim dodirom sve pretvarao u zlato, a čije je matematičko znanje, svakako, ostalo nepoznato.

Upućeni smatraju da je ključnu
ulogu imala Blek-Skoulsova
jednačina, koju su smislili
Fišer Blek i Majron Skouls.

Svet se još muči s posledicama financijskih nedaća, a brojni znalci pokušavaju da otkriju šta je to izazvalo slom svetskog tržišta. Uzrok leži, čini se, u formuli koja je 1997. godine nagrađena Nobelovom nagradom!

U srži priče su „kvantovci”, vrsni matematičari koji su proteklih godina zauzeli vodeće položaje u bankama osmišljavajući kako da što brže zarade.

Upućeni smatraju da je ključnu ulogu imala Blek-Skoulsova jednačina, koju su smislili Fišer Blek i Majron Skouls, u čiju se ispravnost godinama verovali brojni ulagači, a ona se zasniva na jednostavnom načelu. Najlakše se može opisati na primeru kupovine i prodaje opklada na konje usred same trke.

Usisava novac

Međutim, ona je pokrenula niz ulaganja koja su se na kraju pretvorila u globalnu industriju.

Nevolje su iskrsle kada je hipotekarno tržište počelo da puca, pa je ista matematička jednačina odjednom postala „crna rupa” koja usisava novac.

U najkraćem, stvarna ekonomija zamenjena je zamršenim finansijskim instrumentima, poznatim pod nazivom derivati, koji nisu ni novac, ni roba. To su investicije u investicije ili, slikovito opisano, opklade na opklade. Derivati su pospešili procvat privrede, da bi naposletku doveli do brojnih poremećaja na tržištu, a to je, upravo, izazvala Blek-Skoulsova jednačina.

Uspostvaljeno je svojevrsno
„vrzino kolo”, a kompanije  su
izmišljale sve zapetljanije
finansijske instrumente.

Sama po sebi, formula nije bila toliko loša: omogućuje procenjivanje vrednosti finansijskih derivata kojima se tako moglo trgovati pre vremena (pre dospeća naplate). Funkcionisala je vrlo dobro, ukoliko je korišćena oprezno. Ali je tržište, očigledno, zaboravilo kako se završila bajka o kralju Midi.

Matematička jednačina je, dakle, podstakla veliki rast ekonomije, pa se do 2007. godine u svetu već trgovalo derivatima vrednim oko kvadrilion dolara godišnje. To je, čak, 10 puta više od ukupne vrednosti svih proizvoda koja je proizvela svetska industrija u proteklom veku!

Uspostvaljeno je svojevrsno „vrzino kolo” u kojem su kompanije izmišljale sve zapetljanije finansijske instrumente, zbog čega su  bile primorane da zapošljavaju darovite matematičare da smišljaju slične formule koje su ukazivale na to koliko su novi zahvati rizični. No, zaboravili su na ćudi tržišta.

Nove formule

Blek-Skoulsova jednačina je skovana još 1973. godine, a primenjuje se na dva najjednostavnija i najstarija derivata: opcije na kupovinu i opcije na prodaju. Opcije daju kupcu ili prodavcu pravo da prodaju ili kupe robu u određenom trenutku po određenoj ceni, a pomoću formule se dolazi do izračunavanja njene vrednosti pre dospevanja naplate. Dakle, tako možete prodati ili kupiti bilo šta u ma kojem trenutku.

Zbog izuzetno uspeha i učinka u trgovini, Majronu Skoulsu i Robertu Mertonu je 1997. dodeljena Nobelova nagradu za ekonomiju. Potonji je, naime, potvrdio formulu, a Fišer Blek je do svečanog uručivanja preminuo.

Matematičari su u međuvremenu smislili niz popratnih formula za brojne finansijske instrumente, izgubivši iz vida da se te pretpostavke povremeno ne poklapaju sa stvarnim stanjem. Važile su, naime, samo u slučaju stabilnog tržišta. Formule i derivati su postajali sve složeniji i sve su se više udaljavali od stvarnosti.

Da li je Blek-Skoulsova jednačina kriva za svetsku ekonomsku krizu? Stručnjaci odgovaraju dvojako: i jeste i nije. Nema sumnje da je pridonela urušavanju tržišta, ali samo zato što nije upotrebljavana na pravi način.

Gradimir Cvetković