MEĐU IZMEĐU

KARL MARKS U SVETU ROBOTA

Pisac „Manifesta” (Endi Vorhol)

Pisac „Manifesta” (Endi Vorhol)

Glavno pitanje koje se javlja uporedo sa razvojem veštačke inteligencije jeste – šta učiniti sa radnom snagom koja će ostati bez posla kada je zamene roboti? Istraživanja kompanije „Makenzi global” predviđa da će oko 800 miliona ljudi do 2030. godine ostati bez posla širom sveta zbog robotizacije proizvodnje i radnih procesa.

Veštačka inteligencija će pokazati da je Karl Marks bio u pravu, smatra profesor Feng Sjang sa Univerziteta Ćinghua u Pekingu. Po mišljenju ovog profesora, veštačka inteligencija predstavlja najveći izazov savremenim socijalno-ekonomskim sistemima i ona može biti primenjena uspešnije u uslovima planske privrede, nego u tržišno orijentisanoj ekonomiji.

Ideje slične onima sa konferencije o veštačkoj inteligenciji koja je nedavno održana u Pekingu, u poslednje vreme iznosili su i oni od kojih se najmanje očekuje sklonost ka marksističkoj filozofiji. Tako je prošle godine Džek Ma, čelnik „Alibabe”, najveće tehnološke kompanije Kine, izjavio da masivni skupovi podataka, tzv. big data, mogu u narednih nekoliko godina da izrode novu plansku ekonomiju, koja bi bila veoma efikasna.

Džek Ma (Vikipedija)

Prema rečima Džeka Ma, poslednjih sto godina se smatralo da ne postoji alternativa tržišnoj ekonomiji, jer „nevidljiva ruka”, kao specifični regulatorni mehanizam, postoji samo kada je tržište slobodno. U uslovima planske privrede, smatraju zagovornici liberalne ekonomije, nemoguće je optimalno rasporediti resurse.

Ipak, Džek Ma smatra da je uloga plana u ekonomiji izuzetno važna, i da će ona rasti u narednih trideset godina. Zato će analiza velike baze podataka uz pomoć veštačke inteligencije omogućiti da se operativno donose optimalne odluke u vezi sa investiranjem resursa. Tako bi glavni minus planske ekonomije bio uklonjen.

Sličnog je mišljenja i profesor Feng Sjang. On smatra da veštačka inteligencija i masivni skupovi podataka nikako ne bi smeli dopasti šaka privatnih struktura. Ako bi se veštačka inteligencija našla pod kontrolom tržišnih sila, kaže on, doći će do pojave oligopola velikih baza podataka. Drugim rečima, pojaviće se nova vrsta oligarha koji će privatizovati sve bogatstvo koje će stvarati roboti. Istovremeno će ljudi, koji će ostati bez svojih radnih mesta, neizbežno postati društveni autsajderi.

Glavno pitanje koje se javlja uporedo sa razvojem veštačke inteligencije jeste – šta učiniti sa radnom snagom koja će ostati bez posla kada je zamene roboti? Istraživanja kompanije „Makenzi global” predviđa da će oko 800 miliona ljudi do 2030. godine ostati bez posla širom sveta zbog robotizacije proizvodnje i radnih procesa.

Novi radnici (Vikipedija)

S druge strane, u uslovima planske privrede ili kineske socijalističke tržišne ekonomije mogu se pravedno rasporediti ne samo resursi i faktori proizvodnje, već i dodatna vrednost koju su stvorili ljudi. Na taj način, marksističke ideje mogu da dobiju novu priliku da ožive u digitalnom 21. veku i da postanu rešenje mnogih problema koji postoje ili će se tek pojaviti uz dalji razvoj veštačke inteligencije, smatra profesor Feng Sjang.

Određen broj eksperata, međutim, pretpostavlja da prevelika konsolidacija vlasti u rukama države nad veštačkom inteligencijom može takođe biti štetna. Čak i u Kini, kompanije koje se bave razvojem i upotrebom veštačke inteligencije – „Alibaba”, „Baidu”, „Tensent” i „Ajflajtek” – privatne su. Veštačka inteligencija ne može i ne sme da bude koncentrisana u rukama jedne kompanije ili države, kaže za Sputnjik kineski ekspert za internet tehnologije Lju Singljang.

„U svetu nema, niti će ikada biti savršene pravde. Bilo koja nova tehnologija ne može da bude u rukama jednog čoveka, jedne kompanije ili države, pa tako ni veštačka inteligencija. Ako bude drugačije, mi ćemo se onda opet naći u okvirima planske privrede, a sva naša postignuća će izgubiti svoju vrednost. Veštačka inteligencija je tehnologija koja može da prožima sve aspekte našeg života, apsolutno sve sfere, i zato bi trebalo da služi opštem dobru. Ne mislim ni da bi upravljanje čitavom državnom privredom trebalo prepustiti novim tehnologijama i robotima. Dakle, ni veštačka inteligencija ni blokčejn ne mogu sami po sebi da budu osnova za regulisanje ekonomije”.

Da li to onda znači da se profesor Feng Sjang prevario? Ne sasvim – danas gotovo spontano dolazi do formiranja jednog drugačijeg oblika planske ekonomije, drugačije od one kakva je postojala u SSSR-u ili u Kini krajem sedamdesetih godina prošlog veka. Ali, sadašnji predsednik Kine Si Điping, iako se poziva na „Manifest Komunističke partije”, ne smatra da bi ovaj dokument trebalo da vodi ka vraćanju onih oblika socijalizma i planske ekonomije kakva je ona bila na početku 20. veka.

Danas se u zapadnim medijima povremeno može pročitati i između redova osetiti briga da se Kina vraća na neke prevaziđene oblike planiranja privrede. Ipak, autori takvih tekstova priznaju da se samo određeni aspekti Marksovog učenja mogu oživeti danas, kao i to da kineska ekonomija i politički sistem već odavno imaju obrise jednog sasvim drugačijeg uređenja i sopstvene karakteristike.

(Izvor Sputnjik)

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar