ЕКОСОФИЈА

КОЛИКО ЈЕ ТЕШКА ЦИВИЛИЗАЦИЈА

Технологија већа од живота (Еро)

Технологија већа од живота (Еро)

За сада нам ништа не пружа непоколебиву веру да ће човек надићи своје смртоносне пориве.

Горан Станковић

Горан Станковић

Горан Станковић

Колико је, заправо, тешка цивилизација? Односно, колика је укупна тежина свега што је човек створио својим умом, рукама и технологијом? И то не у метафизичком, већ у сасвим тежинском, физикалном смислу. Или – која је тежина Техносфере?

Од архитектонских мегаструктура до мобилних телефона, од асфалта на градским улицама и сеоским путевима до цеви за подморске бушотине, све то укључујући и домаће животиње, генетски модификовану соју и пољопривредне алатке… Даље набрајање свих продуката човекове цивилизације препустићу вишку времена и имагинацији сваког појединачног читаоца.

Наша технологија и све што
долази са њом буквално
је већа од живота!

Наизглед, то је немогући задатак. Ипак, група истраживача се подухватила посла и у једном од последњих бројева The Anthropocene Review објавила студију о „скали и степену физичке Техносфере”, коју су проценили на 30 трилиона тона (Tt, по краткој скали, односно 30х1012 тона, или сликовитије 50 килограма по квадратном метру површине Земље).
Насупрот томе, укупна маса живе материје, укључујући људе, биљке, животиње, инсекте и бактерије се процењује на око четири трилиона тона органског угљеника. Наша технологија и све што долази са њом буквално је већа од живота!

Табела приближних тежина појединих делова Техносфере

Према мишљењу све веће групе научника, геолошки период у коме живимо би требало да се назове антропоцен, због све доминатнијег утицаја човека и његове делатности на планету. Један од аспеката ове теорије добио је кроз процену The Anthropocene Review и свој квантитативни облик.

Тежина људског бића (Конгресна библиотека)

Тежина људског бића (Конгресна библиотека)

Прорачун је комплексан и у многоме релативан, али без обзира на његову валидност, указује на дубљу слику ствари. Пре свега, да је конгломерат људских артефаката сасвим упоредив, чак и понегде доминантан, у поређењу с другим планетарним системима (биосфера, атмосфера, хидросфера).

Затим, да се Техносфера налази у борби са биосфером за животни простор Земље и да у тој борби побеђује, без обзира на цену по човечанство. У процењену тежину улази и тежина цивилизацијског отпада, која се неупоредиво спорије рециклира од отпада биосфере, трајно загађујући читаву планету.

Јер, Техносфера није добра ни изблиза као биосфера у рециклажи. Као супер-организам који трајно загађује своју средину, Техносфера је најприближнија метафори злог демијурга, чије једно лице приказује ужасавајуће и опомињуће слике пропасти и трулежи. А шта приказује друго лице, уколико га има?

То лице представљају људска инвенција и знање. Ресурс неупоредиво бржи од тзв. креативности природе. Управо брзина људских реакција и начин на који човек долази до знања може пружити наду да ће човечанство своју планету користити на начин природе, остављајући је животу после себе. За сада нам ништа не пружа непоколебиву веру да ће човек надићи своје смртоносне пориве. Ипак, та нада је једина која нам преостаје.

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар