СРИЦАЊЕ ИСТОРИЈЕ

КОРБОВСКА НЕКРОПОЛА

Бронзана посуда (Народни музеј)

Бронзана посуда (Народни музеј)

Покојници су кремирани у одећи и са накитом, а на ломачу су стављани и дарови, храна и керамички предмети који су спаљивани заједно са њим или њом.

Овога лета навршава се шездесет година од почетка систематских археолошких истраживања некрополе средњег бронзаног доба Гламија код Корбова.

Корбово се налази на десној обали Дунава, код Кладова, у североисточном делу Србије. У непосредној близини тог места, на локалитету Гламија, почетком 20. века констатовано је праисторијско налазиште које припада широко распрострањеној подунавској, бронзанодобној групи Дубовац – Жуто Брдо – Gârla Mare (1600/1500-1400. године пре н. е. ).

Судећи према стратиграфском положају
урни, са доста вероватноће се може
претпоставити да су гробови били
обележавани односно видљиви.

Прве податке о значају тог локалитета пружио је др Милоје М. Васић, ондашњи чувар Народног музеја у Београду, далеке 1910. године. Праисторијско насеље и део некрополе никада нису истраживани јер су уништени ерозијом Дунава, док је неоштећени део некрополе систематски истражен током 1957. и 1958. године, у укупној површини од 740 m².

Ископине из Гламије (Народни музеј)

Археолошка истраживања спроведена су под палицом др Душка Крстића, кустоса Народног музеја у Београду. Током двогодишњих ископавања откривено је 48 гробова са урнама, који су дали веома значајне податке за проучавање материјалне културе и духовног живота заједнице којој је некропола припадала.

На корбовској некрополи сахрањивани су искључиво остаци покојника кремираних изван некрополе. Покојници су кремирани у одећи и са накитом, а на ломачу су стављани и дарови, храна и керамички предмети који су спаљивани заједно са њим или њом. На то указују трагови истопљене бронзе на фрагментима сачуваних костију, калцинисани коштани украсни предмети, фрагменти посуђа нађени у урнама на којима су видљиве последице накнадног горења, као и калцинисане кости животиња које су у неким случајевима заједно са остацима кремираних покојника сакупљане и стављане у урну.

Судећи према стратиграфском положају урни, са доста вероватноће се може претпоставити да су гробови били обележавани односно видљиви.

Као урне су најчешће коришћени велики биконични судови са цилиндричним вратом и две или четири дршке на трбуху, док су као поклопац коришћене широке зделе.

Најбројнији гробови на некрополи у Гламији били су са једном урном, али се мора нагласити да, под садашњим условима познавања некропола тог типа у Румунији и Бугарској, постоје и гробови са више урни. Управо због оваквог податка смело је сматрати гробове са више урни породичним гробницама у којима је вршено сахрањивање у различитим временским интервалима, пошто би у таквом случају, морали да постоје и трагови накнадног укопавања.

(Јован Д. Митровић)

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар