ЕКОСОФИЈА

КУДА ИДУ ПТИЦЕ ПЕВАЧИЦЕ

Цвркут удвоје (Википедија)

„Према неким проценама, могуће је да смо у последњих 40 година изгубили готово половину птица певачица”, рекла је орнитолог Бриџет Стачбери за Си-Би-Ес. Познато је да букa знатно утиче на смањење њихове бројности.

Станишта птица певачица угрожена су употребом пестицида, загађеном водом и ваздухом, урбанизацијом природних предела… Примера ради, према подацима Северноамеричког удружења за истраживање дивљих птица, пурпурна ластавица ‒ врста птице певачице ‒ изгубила је око 78 посто своје популације од 1970. године.

Прошле године чланови тима вођени Стачберијевом прикачили су геолокаторе (ситне уређаје) на 20 пурпурних ластавица. „Видели смо птице које су за само два дана путовале од Пенсилваније до обале Мексика”, рекли су. То је око 1.300 километара. Подаци геолокатора указују и на факторе који негативно утичу на птице. „Климатске промене представљају нову претњу за птице певачице”, напомиње Бриџет Стачбери.

„Ако не можемо схватити где умиру, не
можемо схватити ни зашто умиру, и не
можемо применити стратегије очувања
како бисмо зауставили опадање бројности”.

Пурпурне ластавице, као и остале птице певачице, током зиме бораве у јужним поднебљима, и враћају се у своја гнезда на пролеће. Међутим, могуће је да се птице све теже прилагођавају чињеници да, услед климатских промена, пролеће долази раније сваке године. Услед те појаве, њихово кретање се мења.

Пурпурна ластавица (Википедија)

Птице певачице, међутим, и даље чувају кључни комадић слагалице. Не знамо куда одлазе пред смрт. „Ако не можемо схватити где умиру, не можемо схватити ни зашто умиру, и не можемо применити стратегије очувања како бисмо зауставили опадање бројности”, наводе у Центру за миграције птица Института Смитсонијан.

Ипак, може помоћи „Икарус” ‒ систем који прати означене птице, па и друге животиње, помоћу одређене техничке опреме и антена постављених на Међународну свемирску станицу. Систем би научницима пружио вредне податке о животу птица, али и о томе како умиру. Планирано је да систем крене са радом у августу. Пројекат има чак и више амбиција. Технологија не само да прати читав живот птица већ и истражује животе малих животиња попут пчела.

„Икарус” би такође могао чак и да помогне у праћењу ширења епидемија попут еболе и птичјег грипа. Праћењем дивљих животиња можемо добити драгоцен увид у предстојеће природне катастрофе. „Постоје научни подаци који показују да животиње могу предвидети земљотресе, вулканске ерупције и цунамије”, рекао је вођа пројекта Мартин Викелски.

(Маја Стојановић, РТС)

О аутору

Vladan Milenkovic

Оставите коментар