ТРЕЋИ СМЕР

ЛАНЕТОВО МУДРОСЛОВЉЕ

Убрзај мало! (Википедија).

stanko-stojiljkovic

Станко Стојиљковић

Наука се данас налази пред најдубљом вододелницом у историји – човек или послечовек. Боље рећи: све јој се брже приближава.

Има ли икаквог смисла у космосу без сврхе и смисла – према преовлађујућем учењу – одредити се да ли прегазити Рубикон или не? Мој одговор је потврдан.

Одвајкада је философија тумачила шта је то људско, а шта није. Зашто би се у време бурних научно-технолошких промена одрекла властитог усмерења и опредељења? На крају крајева, философију је смислио и осмислио човек.

Шта би ваљало предузети у часу када је у Србији протерују из образовања и васпитања, могло би се, чак, схватити да је силом истерују из свога творца? Као у срдњевековном лову на вештице.

Прво, затражити од свих државних и образовних установа да је хитно врате међу основце (осмаци), средњошколце и високошколце. У боравиште у којем је деценијама пребивала. Под којим именом? Најприкладније је да се предмет зове  – философија науке која би, свакако, обујмила и историју мисли, открића и проналазака. Чак ни већина овдашњих искусних истраживача није у стању да замисли „велики слику света (читај: стварности)”.

Друго, успоставити што тешњу везу с јавним гласилима, најпре посредством ноинара који су завршили философију, нудећи им занимљиве и изазовне садржаје. Имајте једино на уму да се у ово послекапиталистичко доба све мери гледаношћу, слушаношћу и читаношћу, чак и повремене папске објаве. „Галакасија” вам је већ широм отворила своја врата, без куцања шаљите чланке.

Треће, подсетити све дипломиране философе да у свакој прилици, на научном скупу или у јавном иступању, изговоре понешто узбудљиво и изазовно у вези с улогом философије у савременом друштву. За такво прегнуће мора се бити и маштовит, а не само речит.

Не знам колико је упутно позвати се на једанаесту тезу Карла Маркса упућену Лудвигу Фојербаху: „Филозофи су свет само различито тумачили, али ради се о томе да се он измени”. Милан Лане Гутовић би намах узвратио: „Не шкоди, а може да користи”.

Исплати ли се, уопште, некога саветовати, поготово мудрословце. У „Трећем смеру” је то неизбежно, јер се уважава једно од чувених ференгијских правила: „Све што се исплати учинити, исплати се учинити двапут”.

Састављач је мислио на нешто друго, али ништа не мари кад не знате куда сте се усмерили.

 

О аутору

Станко Стојиљковић

1 коментар

  • Филозофија је апстрактност сагледавања живота. Свеопшти приступ. Она је као песма. Имати могућност много тога рећи појединим стиховима а при томе имати и песничку слободу прескакања исказа чврсте повезаности. Сваки стих за себе има своју дубину а тек цела песма пружа општи оквир. На жалост, филозофија као школски предмет не залази у ту дубину успешног или мање успешног сагледавања живота. Она је више (била) историјат филозофије. Без дубинског сагледавања времена и услова у којима се рађала нека филозофска мисао, њен утицај на то време и историјску одрживост неке мисли.
    Филозофија мора бити део сваког предмета (посебности сагледавања живота из разних углова).
    Математика: недоказивост исказа 1+1. Не постоје два иста 1, већ увек истоврсност настајуће сложености. Сличности.
    Физика: атом се не може објаснити без његове сазданост и од мисли
    Хемија: као полазна основа међудејства и међуусловљени догађања између атома.
    И тако даље. Сваки предмет.
    Није суштина у давању одговора. Филозофија у оквиру сваког школског предмета треба да поставља изнова и изнова исто питање. Сагледавајући га из посебности сваког угла.
    Предмети су стихови које филозофија треба да спаја у песму.

Оставите коментар