TREĆI SMER

LANETOVO MUDROSLOVLJE

Ubrzaj malo! (Vikipedija).

stanko-stojiljkovic

Stanko Stojiljković

Nauka se danas nalazi pred najdubljom vododelnicom u istoriji – čovek ili poslečovek. Bolje reći: sve joj se brže približava.

Ima li ikakvog smisla u kosmosu bez svrhe i smisla – prema preovlađujućem učenju – odrediti se da li pregaziti Rubikon ili ne? Moj odgovor je potvrdan.

Odvajkada je filosofija tumačila šta je to ljudsko, a šta nije. Zašto bi se u vreme burnih naučno-tehnoloških promena odrekla vlastitog usmerenja i opredeljenja? Na kraju krajeva, filosofiju je smislio i osmislio čovek.

Šta bi valjalo preduzeti u času kada je u Srbiji proteruju iz obrazovanja i vaspitanja, moglo bi se, čak, shvatiti da je silom isteruju iz svoga tvorca? Kao u srdnjevekovnom lovu na veštice.

Prvo, zatražiti od svih državnih i obrazovnih ustanova da je hitno vrate među osnovce (osmaci), srednjoškolce i visokoškolce. U boravište u kojem je decenijama prebivala. Pod kojim imenom? Najprikladnije je da se predmet zove  – filosofija nauke koja bi, svakako, obujmila i istoriju misli, otkrića i pronalazaka. Čak ni većina ovdašnjih iskusnih istraživača nije u stanju da zamisli „veliki sliku sveta (čitaj: stvarnosti)”.

Drugo, uspostaviti što tešnju vezu s javnim glasilima, najpre posredstvom noinara koji su završili filosofiju, nudeći im zanimljive i izazovne sadržaje. Imajte jedino na umu da se u ovo poslekapitalističko doba sve meri gledanošću, slušanošću i čitanošću, čak i povremene papske objave. „Galakasija” vam je već širom otvorila svoja vrata, bez kucanja šaljite članke.

Treće, podsetiti sve diplomirane filosofe da u svakoj prilici, na naučnom skupu ili u javnom istupanju, izgovore ponešto uzbudljivo i izazovno u vezi s ulogom filosofije u savremenom društvu. Za takvo pregnuće mora se biti i maštovit, a ne samo rečit.

Ne znam koliko je uputno pozvati se na jedanaestu tezu Karla Marksa upućenu Ludvigu Fojerbahu: „Filozofi su svet samo različito tumačili, ali radi se o tome da se on izmeni”. Milan Lane Gutović bi namah uzvratio: „Ne škodi, a može da koristi”.

Isplati li se, uopšte, nekoga savetovati, pogotovo mudroslovce. U „Trećem smeru” je to neizbežno, jer se uvažava jedno od čuvenih ferengijskih pravila: „Sve što se isplati učiniti, isplati se učiniti dvaput”.

Sastavljač je mislio na nešto drugo, ali ništa ne mari kad ne znate kuda ste se usmerili.

 

O autoru

Vladan Milenkovic

Ostavite komentar