ЕКОСОФИЈА

ЛЕМУРИ ПАМЕТЊАКОВИЋИ

Црвени лемури (Википедија)

Користећи свој нос да додирну екран осетљив на додир, на пример, показали су да могу запамтити листе слика, могу да их листају по задатом редоследу, идентификују их према величини, а неки чак разумеју и основне математичке операције.

Лемури су љупки, харизматични и слични људима, што није случајност. Лемури су примати попут нас. Иако нам нису толико блиски, као на пример шимпанзе, они су и даље „чланови наше породице”.

Најмањи лемур једва достигне величину
од шест сантиметара, а највећи је индри,
који може бити висок око 0,75 метара.

Упркос широкој популарности лемура, они су једна од најугроженијих група сисара на Земљи, према подацима Међународне уније за заштиту природе. Око 94 одсто свих врста лемура има угрожени статус на „Црвеној листи”. Лемур се суочава са низом опасности на Мадагаскару, једином месту где живи у дивљини. Људи их лове, или чак и сакупљају младунце како би њима трговали и продавали их као кућне љубимце.

Сви певају  (Википедија)

Ипак, највећа претња лемурима је иста она која проузрокује смањење бројности припадника многих дивљих врста – промена или нестанак станишта. На станишта утичу непланске сече шума, климатске промене, ширење пољопривредних површина…

Женска доминација

Најмањи лемур једва достигне величину тела од шест сантиметара, а највећи лемур је индри, који може бити висок око 0,75 метара.

Женска доминација над мушкарцима је
ретка међу сисарима, али то је норма
за лемуре, закључили су истраживачи
још у студији из 2008. године.

Најмање 17 гигантских врста лемура нестало је откако су људи населили Мадагаскар, према Центру „Дјук Лемур”. Били су тешки од десет до 160 килограма и према речима истраживача, ликом су подсећали на јунака из хумористичке серије „Алф”. Значајан примерак је Megaladapis Edvardsi – џиновски лемур који је тежио до 200 килограма „и био је величине малог одраслог човека”, кажу стручњаци Америчког музеја историје природе. Једна од његових најистакнутијих карактеристика била је робустна њушка, односно велики, меснат нос.

Женска доминација над мушкарцима је ретка међу сисарима, али то је норма за лемуре, закључили су истраживачи још у студији из 2008. године. Биолог Робин Ен Смит са Универзитета Дјук пише: „Није неуобичајено да госпођа лемура гризе своје партнере, да им отме комад хране из руку, удари их у главу или их избаци са места где су легли да спавају. Женке обележавају своје територије посебним мирисима исто толико често као мушкарци. Мушкарци често не узимају свој део оброка све док женке не заврше с јелом.”

Џиновски лемур (Википедија)

Мало примата пева… Живећи у малим групама широм Мадагаскара у источним кишним шумама, лемури певају песме које играју кључну улогу у формирању група, али и одбране. И мужјаци и женке певају, а истраживања су показала да чланови групе пажљиво координишу своје певање тако што копирају ритмове и синхронизују се.

За сујеверне – чудовиште?

Ај-ај лемур инспирише дубоко сујеверје у неким деловима Мадагаскара, углавном због сабласног изгледа – не само гремлинског лица, већ и због њихових вретенастих прстију. Ај-ај лемури имају дугачке, танке руке, а трећи прст на свакој шапи је дужи од осталих и његов куглични зглоб омогућава му окретање за 360 степени.

Нажалост, неки на Мадагаскару третирају ај-ај лемуре као чудовишта. Људи неретко сматрају да ће бити проклети до смрти ако ај-ај покаже на њих прстом. Други причају о томе да овај лемур ноћу обилази куће и прстом пробија људска срца. То су само неки од разлога због чега их лове и убијају.

Лемури су једини примати, изузев човека, који могу имати плаве очи, наводе научници. Плаве очи су релативно ретке међу сисарима, посебно приматима. Научници објашњавају да су до сада документовали више од 600 врста примата, али кажу да су им познате само две са плавим очима – људи и лемури.

Лемури су изненађујуће интелигентни. Користећи свој нос да додирну екран осетљив на додир, на пример, лемури су показали да могу запамтити листе слика, могу да их листају по задатом редоследу, идентификују их према величини, а неки чак разумеју и основне математичке операције. Неке врсте такође имају сложене начине комуницирања, од суптилних лупкања и нечег попут мјаука до гласног завијања. Ту су и нечујни сигнали као што су изрази лица и мириси.

(Маја Стојановић, РТС)

О аутору

Vladan Milenkovic

Оставите коментар