ЕКОСОФИЈА

ЉУДСКА ПАТЊА У ТИШИНИ

Илустрација („Кер” Канада)

Климатске промене негативно су утицале на већ постојеће хуманитарне кризе широм света у 2018, попут несташице хране, неухрањености и јавног здравља. Ове теме су уједно добиле и најмање медијског простора, наводи се у извештају.

У свом годишњем извештају Suffering in Silence: The 10 most under-reported humanitarian crisis of 2018 (Патња у тишини: десет хуманитарних криза у 2018. о којима се најмање извештавало), међународна хуманитарна организација CARE International наводи да катастрофе које су погодиле земље попут Судана и Етопије имају нешто заједничко – климатске промене као узрок.

Извештај рангира десет хуманитарних
катастрофа о којима се најмање писало
у протеклој години,
а задесиле су Судан,
Нигер,
Чад, Етиопију, Филипине,
Мадагаскар,
Хаити, Централноафричку
Републику и Конго.

„Погоршање услова у животној средини ствара рањивост која отежава људима да буду отпорни на хуманитарне кризе у регионима као што су Чад и Судан. Ово доприноси све већем броју научних доказа о томе да глобалне климатске промене подривају одрживи развој и изазивају људску патњу”, стоји у извештају објављеном прошле недеље.

Извештај, који рангира десет хуманитарних катастрофа о којима се најмање писало у протеклој години, наводи да су оне задесиле Судан, Нигер, Чад, Етиопију, Филипине, Мадагаскар, Хаити, Централноафричку Републику и Конго. Истраживачи CARE-а су анализирали преко милион новинских текстова на интернету, и закључили да ни о једној од криза у овим земљама није било више од 1.000 вести – и то на глобалном нивоу.

О каквим кризама говоримо? Наиме, јаке кише и поплаве погодиле су преко 200.000 људи у Судану између јуна и новембра, стоји у извештају. Највеће језеро у Чаду се смањило на скоро двадесетину своје оригиналне величине у последњих пола века због промењивих климатских образаца и потребе за водом у пољопривреди. Два циклона су погодила Мадагаскар – Ејва и Илајаким – због чега је више од 74.000 људи расељено. Када је о Филипинима реч, њихови становници су се прошле године суочили са најјачим тропским циклоном који је свет видео. Више од милион људи је расељено, а земља и инфраструкутура су претрпели огромну штету.

„Климатске промене утичу и на крајеве планете о којима најмање знамо. Оне погађају неке од најсиромашнијих делова света”, каже Максим Мишел из канадског огранка CARE-а. Мишел је посетила шест земаља са листе, за које каже да су „тешко доступна подручја”, што је један од разлога због којег су ван радара медија и међународне заједнице. Климатске промене овде имају веома важну улогу и „тренутни утицај”, Мишел додаје, погоршавајући изгледе за нормалан живот који обухвата снабдевање храном, стабилан посао и бављење пољопривредом.

„Владе ових земаља немају средстава да подрже своје становништво у борби са утицајима климатских промена. То су заиста угрожене популације, а климатске промене их чине још рањивијим”, каже Мишел. Шон Мекартур, њен колега, каже да извештај показује како је глобална заједница дошла до тачке када мора да схвати да је њена помоћ пресудна у борби са опасним последицама промена климе. Док извештај климатске промене назива узроком хуманитарних катастрофа, тврдећи да оне доприносе трагедијама које се дешавају на глобалном нивоу, Мекартур каже да су климатске промене заправо њихов „појачивач”.

„Знамо да су глад и расељавање узроковани конфликтима, али климатске промене чине да су ови утицаји [конфликата] још жешћи. Морамо да променимо приступ. То значи да треба да водимо рачуна где ћемо изградити школу тако да се она не налази на плавном подручју, то су прилично основне ствари”, каже Мекартур. „Климатске промене се односе на све оно што радимо”, закључује.

(Ивана Николић ЦПН)

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар