EKOSOFIJA

LJUDSKA PATNJA U TIŠINI

Ilustracija („Ker” Kanada)

Klimatske promene negativno su uticale na već postojeće humanitarne krize širom sveta u 2018, poput nestašice hrane, neuhranjenosti i javnog zdravlja. Ove teme su ujedno dobile i najmanje medijskog prostora, navodi se u izveštaju.

U svom godišnjem izveštaju Suffering in Silence: The 10 most under-reported humanitarian crisis of 2018 (Patnja u tišini: deset humanitarnih kriza u 2018. o kojima se najmanje izveštavalo), međunarodna humanitarna organizacija CARE International navodi da katastrofe koje su pogodile zemlje poput Sudana i Etopije imaju nešto zajedničko – klimatske promene kao uzrok.

Izveštaj rangira deset humanitarnih
katastrofa o kojima se najmanje pisalo
u protekloj godini,
a zadesile su Sudan,
Niger,
Čad, Etiopiju, Filipine,
Madagaskar,
Haiti, Centralnoafričku
Republiku i Kongo.

„Pogoršanje uslova u životnoj sredini stvara ranjivost koja otežava ljudima da budu otporni na humanitarne krize u regionima kao što su Čad i Sudan. Ovo doprinosi sve većem broju naučnih dokaza o tome da globalne klimatske promene podrivaju održivi razvoj i izazivaju ljudsku patnju”, stoji u izveštaju objavljenom prošle nedelje.

Izveštaj, koji rangira deset humanitarnih katastrofa o kojima se najmanje pisalo u protekloj godini, navodi da su one zadesile Sudan, Niger, Čad, Etiopiju, Filipine, Madagaskar, Haiti, Centralnoafričku Republiku i Kongo. Istraživači CARE-a su analizirali preko milion novinskih tekstova na internetu, i zaključili da ni o jednoj od kriza u ovim zemljama nije bilo više od 1.000 vesti – i to na globalnom nivou.

O kakvim krizama govorimo? Naime, jake kiše i poplave pogodile su preko 200.000 ljudi u Sudanu između juna i novembra, stoji u izveštaju. Najveće jezero u Čadu se smanjilo na skoro dvadesetinu svoje originalne veličine u poslednjih pola veka zbog promenjivih klimatskih obrazaca i potrebe za vodom u poljoprivredi. Dva ciklona su pogodila Madagaskar – Ejva i Ilajakim – zbog čega je više od 74.000 ljudi raseljeno. Kada je o Filipinima reč, njihovi stanovnici su se prošle godine suočili sa najjačim tropskim ciklonom koji je svet video. Više od milion ljudi je raseljeno, a zemlja i infrastrukutura su pretrpeli ogromnu štetu.

„Klimatske promene utiču i na krajeve planete o kojima najmanje znamo. One pogađaju neke od najsiromašnijih delova sveta”, kaže Maksim Mišel iz kanadskog ogranka CARE-a. Mišel je posetila šest zemalja sa liste, za koje kaže da su „teško dostupna područja”, što je jedan od razloga zbog kojeg su van radara medija i međunarodne zajednice. Klimatske promene ovde imaju veoma važnu ulogu i „trenutni uticaj”, Mišel dodaje, pogoršavajući izglede za normalan život koji obuhvata snabdevanje hranom, stabilan posao i bavljenje poljoprivredom.

„Vlade ovih zemalja nemaju sredstava da podrže svoje stanovništvo u borbi sa uticajima klimatskih promena. To su zaista ugrožene populacije, a klimatske promene ih čine još ranjivijim”, kaže Mišel. Šon Mekartur, njen kolega, kaže da izveštaj pokazuje kako je globalna zajednica došla do tačke kada mora da shvati da je njena pomoć presudna u borbi sa opasnim posledicama promena klime. Dok izveštaj klimatske promene naziva uzrokom humanitarnih katastrofa, tvrdeći da one doprinose tragedijama koje se dešavaju na globalnom nivou, Mekartur kaže da su klimatske promene zapravo njihov „pojačivač”.

„Znamo da su glad i raseljavanje uzrokovani konfliktima, ali klimatske promene čine da su ovi uticaji [konflikata] još žešći. Moramo da promenimo pristup. To znači da treba da vodimo računa gde ćemo izgraditi školu tako da se ona ne nalazi na plavnom području, to su prilično osnovne stvari”, kaže Mekartur. „Klimatske promene se odnose na sve ono što radimo”, zaključuje.

(Ivana Nikolić CPN)

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar