Da li čovečanstvo ulazi u „doba gluposti?” Ne žurite sa izjašnjavanjem, iako naslućujete ishod.
Norveški centar za ekonomska istraživanja „Ragnar Friš” upravo je obznanio da je u minulih nekoliko dececija na delu tzv. obratni Flinov učinak, pozivajući se na merenja količnika ili kvocijenta inteligencije (IQ).
Prethodno se smatralo da je u prošlom stoleću on postepeno rastao, što je po novozelandskom istraživaču Džejmsu Robertu Flinu, koji je to ustanovio, nazvano Flinov efekat. Drugim rečima, provere su potkrepljivale da se kvocijent inteligencije, zahvaljujući boljoj ishrani, zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju i drugim činiocima, u svakoj sledećoj deceniji 20. veka uvećao za tri postotka.
Širom sveta nedavno su istraživači došli
do sličnih zaključaka. Britanski tim je
obelodanio rezultate testa inteligencije
koji pokazuju opadanje za 2,5 do 4,3 poena svake decenije nakon Drugog svetskog rata.
Sada su, njegoševski kazano, „kola obrnula niza stranu”, pa je, u proseku, u svakom pokolenju niži za sedam poena! Predvođeni Berntom Bratsbergom i Oleom Rogebergom, istraživači su proučili rezultate merenja kvocijenta intelinecije 730.000 pristalica koji su ušli u norvešku službu u od 1970. do 2009. godine. Nalazi su objavljeni u „Zborniku Nacionalne akademije nauka”.
Zurenje u igrice (Vikipedija)
Koristeći podatke koji obuhvataju tri naraštaja, norveški istraživači su se osvedočili u porast i opadanje Flintovog učinka. Uočili su i razlike između porodičnih grupa, što ukazuje na to da se neki od padova mogu povezati sa životnom sredinom. Promena načina života bila je još jedno moguće objašnjenje, s tim što deca čitaju manje i više igraju video igre, a pretežno se oslanjaju na elektronske uređaje. Kao jedan od razloga prepoznate su promene u pedagoškim postupcima, uključujući nastavu matematiku i jezika.
Širom sveta nedavno su istraživači došli do sličnih zaključaka. Britanski tim je obelodanio rezultate testa inteligencije koji pokazuju opadanje za 2,5 do 4,3 poena svake decenije nakon Drugog svetskog rata.
Slučajno ili ne, sam Džejms Robert Flin je lane izjavio da je smanjenje kvocijenta inteligencije deo globalnog trenda, ustvrdivši da školsko obrazovanje u mnogim zemljama sve manje zahteva, a da učenici troše manje vremena u pisanju domaćih zadataka i čitanju debelih knjiga.
