ГАГАРИНОВИ ПУТОКАЗИ

МАРС НОВА ЗЕМЉА

Земља и Марс (НАСА)

Илон Маск, власник компаније „Спејс икс”, објавио је у часопису „Њу спејс” своју визију колонизације Марса коју је најавио у септембру 2016. на 67. Међународном астронаутичком конгресу. Човечанство има два фундаментална избора: први, да заувек остане на Земљи и само себе уништи или да сконча исцрпевши све њене природне ресуре и, други, да потражи нови „космички дом”.

Мр Грујица С. Ивановић

Удар великог астероида, попут оног од пре 60 милиона година када је збрисан највећи део живота на Земљи, стална је претња за људску врсту. Иако звучи парадоксално, Сунце које је извор живота на Земљи, уједно је смртни непријатељ човечанства. Ако не раније, за око четири милијарде година прошириће се и прогутаће најближе планете. Уколико до тада Homo futuricus нешто не предузме, са одумирањем своје звезде нестаће и он сам.

По мишљењу Илона Маска, Марс
обилује природним ресурсима, има
атмосферу, истина веома ретку, и
на половима богате залихе воде.

Зато човечанство, како је велики Константин Циолковски давно наговестио, треба да напусти своју колевку Земљу и крене у дубине космоса. То није само питање опстанка, већ природан след човекове еволуције који ће, пре или касније, постати мултипланетарна врста, прекинути све везе с матичном планетом и проширити се по космосу. По Илону Маску, то је „исправан пут”.

Марс има посебно место. Зашто? По мишљењу Илона Маска, он обилује природним ресурсима, има атмосферу, истина веома ретку, и на половима богате залихе воде. Сличнији је Земљи него што је то Месец или било која друга планета у Сунчевом систему.

„Могли бисмо да одемо на Месец, и немам ништа против, али мислим да је веома тешко постати мултипланетарно друштво на Месецу једноставно због тога што је он много мањи од наше планете. И нема атмосферу, а у односу на Марс ни толико природних богатстава. Тамо дан траје 28 земаљских дана, док је на Марсу он готово исти као на Земљи –24,5 часова. Генерално, Марс је далеко боље позициониран да омогући развој и самостални опстанак цивилизације”, написао је власник компаније „Спејс икс” у „Њу спејсу”.

Иако је удаљенији од Сунца од Земље, на његовој површини има довољно светлости. Мало је хладнији, међутим могао би да се загреје. Важно је што има атмосферу у којој преовлађује угљен-диосксид, са нешто азота, аргона и других хемијских елемената. Уколико се обезбеде повољни услове, људи би тамо могли да узгајају биљке.

Појевтињење летова

„Живети на Марсу биће баш забавно”, наставља Илон Маск. „Тамо гравитација достиже 37 одсто ове на Земљи, тако да можете да дижете тешке предмете и да унаоколо скачете знатно даље него на Земљи”.

Истраживање „црвене планете”

Основни предуслов јесте појефтињење космичких летова. Цена превоза корисног терета до путање око Земље треба да се смањи, чак, 50 хиљада пута да би градња милионског града на Марсу постала могућа! Да буде доступна малтене сваком човеку који жели да сагради дом на другој планети. „Не можете створити цивилизацију која ће бити у стању да опстане на Марсу, уколико је цена карте 10 милијарди долара по особи”.

Смањење трошкова захтева неколико кључних технологија које не постоје или су у повоју. Прва је поновно коришћење ракетних блокова (степена) и постављање својеврсних „бензинских пумпи” око Земље где ће се летелице по повратку с Марса пунити горивом и враћати натраг.

Гориво које ће омогућити редовне
летове између двеју планета биће
метан, чији се молекули могу формирати
из наслага воде на Марсовом тлу и из
угљене киселине у његовој атмосфери.

За испуњење ових циљева потребно је побољшати снабдевање космичких бродова у орбити око Земље горивом за међупланетарне летове. Затим су неопходни сасвим нови ракетни мотори који ће користити и гориво са Земље и гориво произведено на Марсу. Kоначно, нужно је усавршити меко спуштање на површину Марса и полетање ка Земљи.

„Апсурдно је покушати правити град на Марсу, а да космички бродови које сте послали заувек остану тамо. У том случају, добићете огромно гробље космичких бродова”, упозорава Илон Маск. Гориво које ће омогућити редовне летове између двеју планета биће метан, чији се молекули могу формирати из наслага воде на Марсовом тлу и из угљене киселине у његовој атмосфери. Kисеоник који се ослобађа у овим хемијским процесима може бити претворен у течно стање и послужити као оксидатор метанског ракетног мотора.

Ради коришћења метанског горива и оксидатора произведеног на Марсу, Илон Маск планира посебне резервоаре од угљеникових наноцевчица, чиме се увелико баве стручњаци „Спејс икса”. Гориво и оксидатор упумпаваће се из ових резеорвара у ракетне моторе серије „Раптор”, рекордно велике потисне силе, чије је испитивање започело у јесен 2016.

Нуклеарно грејање

На Марс не треба путовати појединачним космичким бродовима, већ у својеврсној „флоти колониста”, састављеној од неколико стотина путничких „астролајнера”.  Овакавим приступом снизиће се трошкови лансирања и смањити ризик губитка космичких бродова или путника. У току лета постојаће снабдевања путника кисеоником, храном, водом и осталим потрепштинама. И прва марсовска база имаће све што је потребно за живот досељеника.

Kосмички бродови „Драгон”, компаније „Спејс икс” слећу на Марс

Да би опстала, нова цивилизација
мора да броји најмање милион људи
и да за 40 до 100 година постане
потпуно независна од Земље.

Први космички бродови превозиће, поред колониста, све што је неопходно за њихов опстанак на Марсу. У једном херметичном модулу биће по 100 путника, с пртљагом и залихама воде, ваздуха и хране. У другом, нехерметичном делу, налазиће се опрема за изградњу фабрике горива и свега што треба да се сагради да би се први насељеници безбедно сместили. Да би опстала, нова цивилизација мора да броји најмање милион људи и да за 40 до 100 година постане потпуно независна од Земље.

Илон Маск не помиње да ће грејање милионског града захтевати астрономске количине електричне енергије која, како ствари стоје, једино може да буде из нуклеарних извора, чиме се озбиљно поставља питање безбедности. Први колонисти и сав органски свет који ће тамо стићи биће суочени са смртоносним космичким зрачењем и сунчевим ветровима који малтене несметано продиру кроз танку атмосферу, хиљаду пута ређу од ове на Земљи. Дуготрајан боравак на Марсу, чак и сам лет кроз међупланетарни простор, уколико се не оконча смртоносним исходом, може бити погубан за човека и његов пород.

„Преко градње горивне станице на, рецимо Енкеладусу или Европи, а затим постављањем још једне на Титану, а можда и на Плутону или другде, добијамо слободу да идемо где пожелимо у Сунчевом систему”, закључује Илон Маск.

База на Марсу – корак у походу на друга небеска тела Сунчевог система

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар