МЕЂУ ИЗМЕЂУ

МЕСЕЦ СЕ СМАЊУЈЕ И ПУЦА

Илустрација (НАСА)

Земљин природни сателит се тресе, а током последних десет година унутрашњост се охладила и скупила као зрно грожђа, због чега се смањује, показују подаци НАСА.

Стене које су се раније расуле оставиле су траг по целој површини, а нови подаци Насине мисије показали су да се и данас дешавају потреси дуж расцепа. Такође, он наставља да се смањује. Научници упоређују овај процес с начином на који се грожђе постепено бора и ствара линије док се хлади и скупља. За разлику од коже грожђа, Месечева кора не може да се растеже јер је крта и распада се кад год се догоди смањење, преноси „Kлиx.ба”.

Утврђено је да је најмање осам потреса
долазило од померања плоча испод површине
Месеца, а не од удара астероида и других
објашњења. Ово је потврдило да Месец још
доживљава праву тектонску активност.

До ових недостатака долази када се кора помера и гура један део изнад другог. Тада се формирају необичне стене које су видљиве на површини. Високе су и дуге километрима. Нова истраживања омогућена су креацијом алгоритма који је обрадио сеизмичке податке из шездесетих и седамдесетих година. То је помогло у расветљавању потреса и разумевању одакле долазе.

Након што су подаци о локацији регенерисани, упоређени су са сликама које је направио Насин лунарни извиђачки орбитер 2010. године. Утврђено је да је најмање осам потреса долазило од померања плоча испод површине Месеца, а не од удара астероида и других објашњења. Ово је потврдило да Месец још доживљава праву тектонску активност.

Инструменти које су астронаути „Апола” оставили у прошлости свој посао су завршили 1977. године, али научници сматрају да се потрес и смањење дешавају и данас, а слике показују недавне покрете – камење и клизишта на површини. Инструменти које је оставио „Аполо 11” од 1969. до 1977. забележили су 28 различитих потреса, који су се дешавали када је Месец био на најудаљенијој тачки од Земље јер Земљина гравитација оштећује кору Месеца. Научници се надају да ће се сада вратити на Месец и открити каква је ситуација данас.

(Извор Б92)

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар