ЕКОСОФИЈА

МЕСО УЗРОЧНИК МАНИЈА

Додати нитрати (Википедија)

Како би се што дуже задржала свежина и здрава црвенкаста боја, у саламе, кобасице, говедину, хот догове и друге месне прерађевине, додају се нитрати. Али редован унос кроз месо и месне прерађевине има неочекиван утицај на психу па чак и појаву маније.

Када се унесу из природе, путем воћа и поврћа, њихово дејство и није тако штетно с обзиром да се у овим намирницама често налазе и друга, „пожељна” једињења која их неутралишу. Но, према скорашњем истраживању, редован унос нитрата кроз месо и месне прерађевине има неочекиван утицај на психу па чак и појаву маније.Маничне епизоде најчешће обузимају људе са биполарним поремећајем личности, али и шизофренијом и углавном се препознају по хиперактивности, еуфорији и несаници који трају неколико недеља па чак и месеци.

Повезаност исхране са појавом маничних епизода недавно је открила група истраживача из Медицинског института Џон Хопкинс у Балтимору, истражујући начине на које су се људи оболели од маније хранили пре успостављања дијагнозе и саме хоспитализације. Резултати до којих су дошли након пуних десет година истраживања, показали су да су пацијенти са овом дијагнозом јели чак три пута више меса засићеног нитратима у односу на групу здравих испитаника.

Како би додатно потврдили своју претпоставку, професор психијатрије са истог факултета је заједно са својим студентом извршио експеримент над пацовима. Првобитно здрави глодари подељени су у две групе од којих је прва свакодневно храњена обичним месом, а друга нитратима засићеном говедином из продавнице. Већ након две недеље, уочена је значајна разлика у понашању. Пацови храњени готовом говедином из маркета постали су хиперактивни са видно поремећеним сном и приметном узнемиреношћу када би се нашли у новом окружењу док код друге групе нису забележене никакве значајне промене.

Истраживачи су затим склопили сарадњу са произвођачем говедине из Балтимора који је сада требало да произведе специјално сушену говедину без нитрата и другу, стандардно засићену овим једињењима. И овај пут резултати су потврдили претпоставке и повезаност нитрата са несаницом и хиперактивношћу.

Како је у Америци процењено да је од један
до три одсто укупне популације манично
и да то здравство на годишњем нивоу
кошта око 25 милијарди долара.

Битно је нагласити и то да су количине меса даване пацовима током експеримента, када се пренесе на људе, одговарале отприлике једној порцији говедине или једном хот догу дневно, што је сасвим реална количина хране коју људи дневно унесу. Са друге стране, истраживачи се нису бавили учесталошћу конзумације те је и даље непознато колико је дуго и колико често потребно јести овако обрађено месо да би се јавили први симптоми.


Савремени месождери (Википедија)

Како је у Америци процењено да је од један до три одсто укупне популације манично и да то здравство на годишњем нивоу кошта око 25 милијарди долара, даља истраживања су неопходна, посебно како би се утврдило да је претпоставка о спречавању појаве маничних епизода дијетом могућа.
Ову претпоставку недавно су охрабрили резултати добијени испитивањем бактерија у цревима пацова изложених претходном експерименту. Иста група истраживача претпоставила је да количина, као и тип цревних бактерија, могу утицати на појаву разних обољења па и маничних епизода. Но, овај пут резултати су превазишли почетна очекивања.

У случају психичких обољења свакако је
неопходно имати на уму факторе попут
генетике, окружења, али и значаја сложених
животних околности у којима се људи нађу.

Свакако да су се бактерије пронађене у цревима пацова храњених готовом говедином разликовале у односу на оне код здравих глодара друге групе. Али су поред тога откривене и битне разлике у молекуларним структурама у самом мозгу.Повезаност ових структура са бројним психичким поремећајима научницима је позната још од раније. Но, структуре откривене код пацова храњених нитратима биле су сличне оним пронађеним код људи са биполарним поремећајем личности. То је свакако изненадило научнике који су се потом састали ради утврђивања практичне примене свега до чега су дошли.

Једна од идеја се издвојила својом оригиналношћу. Пацијентима са биполарним поремећајем даван је обичан пробиотик који сам по себи може утицати на промену композиције цревних бактерија. Испоставило се да су пацијенти изложени овом третману током наредних шест месеци били много ређе изложени маничним нападима и враћани у болницу.
Понесени резултатима, истраживачи већ увелико планирају нова тестирања и студије којима би се још детаљније објаснило како све бактерије утичу на мозак. Ипак, вођа тима, доктор Роберт Јолкен, наглашава да су манија и биполарни поремећај сувише комплексна стања да би се свела само на хемијске реакције.

У случају психичких обољења свакако је неопходно имати на уму факторе попут генетике, окружења, али и значаја сложених животних околности у којима се људи нађу. Њихови резултати за сада су указали само на један нов, значајан спољашњи фактор – прерађено месо.

(Анђела Мрђа, ЦПН)

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар