SRICANJE ISTORIJE

MILUTINOVA PLAŠTANICA

Usnuli Isus u centru (Narodni muzej)

Usnuli Isus u centru (Narodni muzej)

Pripada tipu tzv. svetotajinske ili mistične, u centru je Isus Hristos, oko njega su učesnici događaja sa prisutnih osam anđela (u ovom slučaju reč je o potpuno svedenoj varijanti te ne prikazuje žive učesnike, već samo anđele). 

Plaštanica je četvorougaono platno koje se iznosi na večernju Velikog petka – pošto je prethodno bilo nošeno u litiji oko crkve. Postavlja se u centralni deo hrama radi celivanja i odnosi se na Vaskrs. Simbolično, to je platno u koje je Josif iz Arimateje uvio nago i pomazano telo Hristovo kada je skinuto sa krsta, a potom sahranjeno.

Milutinova plaštanica pripada tipu „plave” plaštanice, tzv. svetotajinski ili mistični tip. U centru je Isus Hristos, oko njega su učesnici događaja sa prisutnih osam anđela (u ovom slučaju reč je o potpuno svedenoj varijanti te ne prikazuje žive učesnike, već samo anđele).

Pojava zvezda na plaštanicama
podseća na to da je prilikom polaganja
Hrista u grob Sunce izgubilo svetlost,
a da je samo sahranjivanje obavljeno uveče.

Čitava kompozicija izvedena je na crvenoj atlas svili zlatnim i srebrnim nitima, te svilenim nitima u boji (lica anđela i telo Hristovo su u svilenoj niti, a sve ostalo je urađeno zlatnim i srebrnim nitima). Na nekim mestima, poput Hristovog nimba, vidljivi su tragovi prišivenog dragog kamenja.

U centru kompozicije je usnuli Isus Hristos, a s njegove desne i leve strane prikazana su po tri anđela koja izgovaraju ‒ „Agios”, dva serafima i točkovi sa krilima. Anđelima su ruke uobičajeno pokrivene, jer treba da prihvate sveto Hristovo telo.

Ruke i inkarnat Spasitelja izrađeni su svilom u boji kože. Oko glave Hristove je nimb sa krstom, svaki krak ima po pet dragih kamenova. Kosa Hristova i brada izrađeni su u srebrnoj svilenoj niti. Na šakama i stopalima izvezene su rupe od eksera. Pokrov na njegovom trbuhu izveden je kao okov rukopisne knjige, sve izrađeno u svilenom, srebrnom i zlatnom koncu.

Polja između Spasitelja i anđela popunjena su cvetićima, slobodnim zvezdama i krstovima u krugu ‒ što je tipičan vizantijski stil popune prostora. Ova dekoracija je rađena zlatnom i srebrnom niti.
Pojava zvezda na plaštanicama podseća na to da je prilikom polaganja Hrista u grob Sunce izgubilo svetlost, a da je samo sahranjivanje obavljeno uveče.

Milutinovu plaštanicu, kakvu
danas gledamo, restaurirao je 2004.
godine Franc Curk, restaurator
iz Narodnog muzeja u Nišu.

Pod nogama usnulog Hrista, kao završetak kompozicije, stoji posvetni zapis: POMENI BOŽE DUŠU RABA TVOJEGO MILUTINA UREŠI, gde se vidi da je ovaj bogoslužbeni tekstil poručen za pokoj duše Milutinove.

Prilikom jedne opravke u 16. veku, na osnovni korpus zlatoveza dodat je rubom venecijanski brokat. Nemamo potvrdu da je Plaštanica kralja Milutina rađena u domaćoj radionici (ukoliko slovenski zapis na njoj ne prihvatimo kao nesumnjiv dokaz da je rad srpski).

Plaštanicu je zaista mogao da poruči i sam kralj Milutin kada je dovršavao opremanje svoje zadužbine, manastira Banjske, koju je predvideo kao svoju grobnu crkvu. Moguće da je reč i o sledećem: Simonida, koja je tada živela kod svog oca u „slavnom gradu Konstantinovom”, dala je da se naprave darovi za „odar suprugov”. Kako su spomenuta platna skupocena i zlatna, možemo pretpostaviti da je među njima i sama Plaštanica.

Milutinovu plaštanicu, kakvu danas gledamo, restaurirao je 2004. godine Franc Curk, restaurator iz Narodnog muzeja u Nišu.

(Biljana Cincar Kostić, RTS)

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar