МЕЂУ ИЗМЕЂУ

МИШИЋАВА ПРЕВЛАСТ

Јачи тлачи (Википедија)

Студија објављена у септембарском броју журнала „Политичка психологија” показала је да су физички развијени мушкарци склонији залагању за друштвену неједнакост и ограничену расподелу ресурса.

Истраживачи Данске школе бизниса и друштвених наука са Универзитета у Орхусу дошли су до таквог закључка након проласка кроз податке прикупљене из 12 студија спроведених између 2012. и 2017. године. Све у свему, истраживачи су прикупили податке о више од 6.300 испитаника и упоредили њихову физичку снагу и политичке ставове.

Скоро 2.000 испитаника су Данци, док су остали Американци, Венецуеланци, Украјинци, Пољаци и Белоруси који живе у Литванији. „Резултати доводе у сумњу веровање да се наши политички ставови заснивају на логици и здравом разуму. Уместо тога, наши погледи наизглед одражавају интуицију произведену у уму људи каменог доба”, изјавио је главни аутор студије Михаел Банг Петерсен.

Михаел Петерсен (Википедија)

„Ум каменог доба”, према Петерсеновом мишљењу, јесте заоставштина из праисторије, кад су физичка снага и вештина играле важну улогу у томе где ће се ко наћи у друштвеној хијерархији и што је одлучивало ко ће добити колику друштвену моћ и ресурсе. Како су снажни доминирали, слабијима је остајало мање ресурса.

„Ова логика је била адаптивна у условима наших предака, ловаца и сакупљача, јер су јачи људи могли сами да осигурају потребне ресурсе. Међутим, то је ирационалан начин суочавања са конфликтима данашњих политичких друштава”, рекао је коаутор студије Лас Лаустен.

„Данас, физичка снага врло мало утиче на то колики ћете део
друштвених ресурса успети да прикупите. Међутим, наши
подаци показују да физичка снага ипак и даље утиче
на политичке ставове мушкараца према редистрибуцији
друштвених добара”, додао је он.

Истраживачи су такође утврдили да су испитаници подржавали финансијску неједнакост, чак и ако су се борили за егзистенцију. Према истраживачима, физички развијени мушкарци верују да би једнака расподела богатства на крају отежала њихове финансијске могућности и спречила их да одрже жељени друштвени статус на дужи рок. Иако је студија укључивала и жене, истраживачи нису нашли никакве везе између физичке снаге и политичких ставова „нежнијег пола”.

Мада истраживачи нису у могућности да утврде са апсолутном
сигурношћу да ли физичка снага утиче или не утиче
на политичке ставове, Петерсен наглашава да „постоје јаке
индиције да ставове обликује физичка снага, а не обрнуто”.

Као додатни експеримент, истраживачи су спровели посматрање групе мушкараца који су два месеца радили вежбе за горњи део тела. Истраживачи су закључили да су током тог периода одабрани учесници „постали позитивнији према неједнакости”. Студија је први пут објављена 16. септембра 2018.

(Извор Спутњик)

О аутору

Vladan Milenkovic

Оставите коментар