U to ne bi trebalo više da sumnja. Za statističke supermoći odgovornoje predčeono područje (orbitofrontalni), uključeno u sprovođenje složenih planova, donošenje ključnih odluka i visokozahtevno mišljenje.
Čovečji mozak
Na Univerzitetu Prinston ustanovili su da je sposoban da izračunava složene statističke proračune i da istovremeno prati jedan događaj u stvarnom vremenu, na temelju sirovih podataka koji mu neprestano pristižu iz čula.
Od učesnika u ogledu zatraženo je da upoređuju verovatnoće ne razmišljajući o datim brojevima. Čim su pokušali da se bave matematikom, omanuli su. Zašto? Zato što je podrazumevajuće proračunavanje znatno bolje od nepodrazumevajućeg ili izraženog.
Mozak je u stanju da tačno prati verovatnoću nekoliko objašnjenja za to što neko vidi oko sebe. Kad pokušava da pređe ulicu, pojedinac ne račlanjuje i preispituje svaki delić scene, već odlučuje na osnovu toga što zna da je neki auto usporio kada je naišao na crveno svetlo na semaforu.
Ispitanicima je mozak sniman funkcionalnom magnetnom rezonancom dok su istraživali virtuelni safari park, podeljen na četiri područja različito obojena. Svako je bilo nastanjeno slonovima, žirafama, nosorozima, lavovima i zebrama. Zadatak je bio da se mozak natera da, koristeći ranija osmaranja, odluči u kojem bi se verovatno području našle pojedine životinje.
Ispitivanje je otkrilo da je za statističke supermoći odgovoran predčeoni mozak (orbitofrontalni), uključen u sprovođenje složenih planova, donošenje ključnih odluka i visokozahtevno mišljenje. Upravo od orbitofrontalnog mozga zavisi bitna odlika čovekog razuma da bude mentalno oprezan i hitro se prilagodi novim okolostima.
