ДАРВИНОВА НИТ

НА БАМБУСУ 6.000 ГОДИНА

Нова исхрана (Википедија)

Све донедавно научници су веровали да се џиновске панде хране бамбусом већ милионима годинама уназад. Међутим, најновија студија открива да су на овај начин исхране прешле тек пре око 6.000 година. Остаје мистерија шта их је навело на тако велику промену.

Према најновијем раду, објављеном 31. јануара, у научном часопису Current Biology, Фјувен Веј, биолог за заштиту биолошке разноврсности са Института за зоологију на Кинеској академији наука у Пекингу, заједно са својим колегама открива да ови џиновски сисари из породице медведа, пореклом из централно-западне и југозападне Кине, нису на менију одувек имали само бамбус, како се то донедавно мислио.Наиме, они су на листове и младице овог дрвенастог зимзеленог биља прешли пре тек око 6.000 година, што наводи на закључак да им је у складу са исхраном и станиште било другачије у односу на данашње.

Палеонтолози су 2007. испитујући лобању
једне панде, стару два милиона година,
открили да је овај древни медвед који је
некада давно шетао по пределима јужне|
Кине, имао изузетно јаку чељуст и зубе.

„Овакви резултати веома ме радују”, изјавио је за часопис Nature зоолог Хабен Нуе са Универзитета Вухан у Кини, уједно и аутор студије из 2010. године према чијим су резултатима животиње још пре четири милиона година изгубиле способност да осете умами, пријатан укус који се најчешће повезује са месом. Тако нешто веома се разликује од свега до чега су до сада дошли други истраживачи, додао је зоолог Нуе, иако сам његов рад иде више у прилог мишљењу према коме су џиновске панде провеле милионе година једући бамбус.

Поред тога, палеонтолози су још 2007. године испитујући лобању једне панде, стару два милиона година, открили да је овај древни медвед који је некада давно шетао по пределима јужне Кине, имао изузетно јаку чељуст и зубе. Овакве резултате убрзо су довели у везу са бамбусом за чије је жвакање потребна веома снажна вилица.

Па ипак, упркос многим истраживањима и претпоставкама, изгледа да панде нису одувек живеле само у шумама бамбуса. Како би отприлике одредили тренутак велике револуције у историји ове врсте, истраживач Фјувен Веј је са својим колегама радио на испитивању односа стабилних изотопа у костима и зубима давно преминулих панда. С обзиром на то да се ови облици хемијских елемената не мењају током времена, тим је био у прилици да на основу изотопног односа реконструише прошлост панда, у првом реду њихову исхрану и сходно томе природно окружење у ком су живеле.

За разлику од данашњих панди, њихови
преци имали разноврснију исхрану која
је највероватније била резултат
другачијег окружења у ком су живели.

Узимањем узорака из различитих делова тела истраживачи су добијали увид у исхрану животиње током различитих периода њеног живота. Па тако, док је анализа стабилних изотопа у костима кључ за откривање јеловника током последњих неколико година живота, у зубима се крију информације о томе шта је нека панда јела током првих година након рођења.

Пошто што су добили резултате, истраживачи су, у покушају да открију на који се тачно начин променила исхрана ових животиња, упоредили изотопе пронађене у костима и зубима панда преминулих пре 5.000 година и дивљих џиновских пада преминулих у периоду између седамдесетих година 20. века и самог почетка 21.

Ови резултати јасно су упућивали на закључак да су за разлику од данашњих панди, њихови преци имали разноврснију исхрану која је највероватније била резултат другачијег окружења у ком су живели. Премда остаје мистерија чиме су се тачно храниле древне панде, даља истраживања на овом пољу могла би открити шта их је натерало на овакву промену, али и допринети бољем разумевању данашњих панди и у складу са тим стварањем погоднијих услова за њихово очување у будућности.

(Анђела Мрђа, ЦПН)

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар