Naučnici su osmislili postupak pletenja višestrukih molekulskih niti, i to je urodilo jačim i složenijim svezivanjem nego što je to ranije bilo moguće.
Na Univerzitetu Mančester (Velika Britanija) načinili su najčvršči čvor ikada, što bi moglo da se iskoristi za novo pokolenje naprednih materijala. Osmislili su, naime, postupak pletenja višestrukih molekulskih niti, i to je urodilo jačim i složenijim svezivanjem nego što je to ranije bilo moguće.
Neki polimeri, kao što je
paukova svila, dvostruko
su jači od čelika!
Pomenuti uzao ima osam ukrštanja u zatvorenoj omči sastavljenoj od 192 atoma koja je dugačka oko 20 nanometara (20 milionitih delića milimetra).
Biti sposoban napraviti različite vrste molekulskih petlji znači da naučnici u stanju da ispitaju kako vezivanje utiče na jačinu i elastičnost materijala, što će omogućiti da izatkaju niti polimera od kojih će izrađivati nove vrste materijala.
Profesor Dejvid Li, predvodnik istraživanja, rekao je da „vezivanje čvorova u molekule sliči tkanju, i to će se primenjuvati u izradi molekulskih lanaca”. Prsluci otporni na metke i oklopi za telo izrađuju se od kevlara, plastike koja se sastoji od krutih molekulskih šipki poravnatih u paralelne strukture.
Preplitanje niti polimera, međutim, omogućiće da se izatkaju mnogo čvršći, lakši i fleksibilniji materijali na isti način kao kada se plete u svakodnevnom životu. Neki polimeri, kao što je paukova svila, dvostruko su jači od čelika!
Profesor Dejvid Li ističe da su koristili postupak samosklapanja, u kojem se molekulske niti pletu oko jona metala, praveći prelaze na pravim mestima baš kao u pletenju, a spajajući krajeve niti pomoću hemijskog katalizatora. Tako su zatvorali petlje i vezivali čvor, najsloženiji koji su do sada naučnici načinili.
