NAJSMRTONOSNIJE BAKTERIJE

Prva na spisku od 12 najpogubnijih je Acinetobacter baumannii, prilično nepoznata i nejasna, koja izaziva ozbiljne zaraze. Za sada ne postoji način da se spreči, a uglavnom pogađa ljude koji su već kritično bolesni.

Svetska zdravstvena organizacija objavila je spisak 12 nasmrtonosnijih bakterija na koje nijedan od poznatih antibiotika ne deluje. Da li je to najveća uzbuna do sada oglašena? Sudeći po tome da prvi put tako nešto učinjeno, odgovor je potvrdan. A razlog? Da se naučnici podstaknu da smišljaju nove delotvorne lekove.

Istraživači kažu da je obznanjena lista koristan podsetnik na opasnosti od bakterija koje postaju otporne na antibiotike, jer razvrstava 12 bakterija ili bakterijskih porodica. Prva je Acinetobacter baumannii, prilično nepoznata i nejasna, koja izaziva ozbiljne zaraze. Za sada ne postoji način da se spreči, a uglavnom pogađa ljude koji su već kritično bolesni.

Zbog otpornsti na antibiotike
svake godine, kako se procenjuje,
umre 700.000 ljudi širom sveta.

Otporna je na karbapeneme, antibiotike širokog spektra, koji se koriste kao „poslednje sredstvo” samo kada ostali načini lečenja nisu pomogli. Razvrstavanje uključuje poznate bakterije, kao što su one koje izazivaju zapaljenje pluća i gonoreju (vidi listu).

Zbog otpornsti na antibiotike svake godine, kako se procenjuje, umre 700.000 ljudi širom sveta. Pojedini stručnjaci predviđaju da će broj dostići deset miliona do 2050. godine, ukoliko napori na umanjenju otpornosti ne urode plodom ili se ne stvore nove antibiotici. Uprkos hitnoj potrebi za lekovima, sada proizvodnja takvih jedinjenja jedva curi. Od septembra 2016. samo 40 novih antibiotika je u kliničkom ispitivanju za američko tržište, u poređenju sa stotinama medikamenata protiv raka.

Pri sastavljanju liste uzeto je
u obzir koliko su patogeni
smrtonosni, u kojoj meri su
otporni i da li se lako prenose.

U najkritičnije svrstavaju: Acinetobacter baumannii (bolničke infekcije), Pseudomonas aeruginosa (bolničke infekcije) i Enterobacteriaceae (bolničke infekcije).

U veoma pogubne: Enterococcus faecium (bolničke infekcije), Staphilococcus aureus (infekcije kože, upala pluća, infekcije krvi), Helicobacter pilori (infekcija može da dovede do čira u želucu i raka), Campilobacter spp. (dijareja), Salmonelae (dijareja), Neisseria gonorrhoeae (gonoreja).
U srednje opasne: Streptococcus pneumoniae (upala pluća), Haemophilus influenzae (dečja pneumonijA, meningitis, infekcije krvi) i Shigella spp. (dijareja).

Treća po redu među najkritičnijima luči enzim ESBL (prošireni spektar β-laktamaza), zato je otporna na određene klase antibiotika.

Prve tri imaju dvostruku
ćelijsku membranu, što
otežava prodiranje lekova.

Mnoge farmaceutske kompanije smatraju antibiotike izgubljenim poslovnim predlogom, jer je većina zaraza još osetljiva na postojeće lekove. Ukoliko imaju novi antibiotik, žele da ga drže u rezervi, upravo, za pomenute otporne infekcije. A to znači da je tržište novih antibiotika prilično malo, pa se kompanije boje da neće nadoknaditi svoje troškove.

Pri sastavljanju liste u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji uzeto je u obzir koliko su patogeni smrtonosni, u kojoj meri su otporni i da li se lako prenose. Pri tome su isključeni mikroorganizmi koji se uspešno uklanjaju drugim merama, kao što su valjana čistoća ili vakcinacija. I tako se došlo do 20 bakterija iz 12 porodica, a zatraženo je od 70 stručnjaka vrhunskih stručnjaka iz celog sveta da ih razvrstaju bez navođenja naziva patogena.

Gram-negativne bakterije koje uzimaju prva tri mesta na listi SZO predstavljaju poseban izazov. Zašto? Zato što imaju dvostruku ćelijsku membranu, što otežava prodiranje lekova u dovoljno visokim koncentracijama da ih ubiju. Upravo su potrebna jedinjenja koja će lako probijati ovu prepreku.

Stefan Vukašin