МЕЂУ ИЗМЕЂУ

НАЈУТИЦАЈНИЈА ЖЕНА

Марија Кири (Википедија)

Научница пољског порекла, која је почетком 20. века радила на истраживању радиоактивности, заузела је тако прво место, а иза ње су Роза Паркс, Емелин Панкхерст, Ада Лавлејс, Розалинд Френклин.

Марија Kири, прва научница која је добила две Нобелове награде, нашла се на врху листе 100 најутицајнијих жена коју је сачинио BBC History магазине. Листу „100 жена које су промениле свет” правило је 10 стручњака, а у одлучивању је помогла и њихова читалачка публика кроз попуњавање упитника.

Научница пољског порекла, која је почетком 20. века радила на истраживању радиоактивности, заузела је тако прво место, а иза ње су Роза Паркс, Емелин Панкхерст, Ада Лавлејс, Розалинд Френклин.

Председница Британског друштва за историју Патриција Фара рекла је за „Гардијан” да би се Марија Kири могла похвалити „изванредним низом достигнућа”. Била је професорка на Сорбони, прва жена која је добила Нобелову награду за физику и прва особа, „не жена”, којој је осам година касније припала и друга Нобелова награда, овог пута за хемију. „Околности су увек биле против ње. Њена породица је у Пољској била под руским режимом, док су је у Француској сматрали странкињом. Наравно, где год се налазила, била је дискриминисана као жена”, рекла је Фара.

На другом месту је Роза Паркс, црнкиња која је одбила да своје место у аутобусу уступи белцу, и имала је велики утицај у борби за грађанска права и права црнаца, а иза ње је сифражеткиња Панкхерст, оснивачица Женске социјалне и политичке уније.

Место на листи нашле су и Мери Вулстонкрафт, која је утрла пут модерном феминизму, Џозефин Батлер, која се у 19. веку борила против сексуалне експлоатације жена, затим принцеза Дајана, Маргарет Тачер, Девица Марија, Мајка Тереза…

На овој листи су научнице више заступљене од уметница. Једина списатељица у првих двадесет је Џејн Остин, а прва уметница је Фрида Kало на 35. месту. Иако уредништво верује да се многи неће сложити са тако састављеном листом, она ипак открива изузетне и талентоване жене које су биле од великог утицаја у своје време.

(М. М. Данас)

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар