Patrik Hagard sa Univerzitetskog koledža u Londonu želeo je da izmeri šta se događa u ljudskom mozgu kada nam je naređeno da nešto uradimo, a da nismo sami odlučili da tako postupimo.
Poznato je da ljudi mogu drugim ljudima da urade strašne stvari, ako prime takvu naredbu. Ali zašto nas je tako lako uveriti da činimo ono što u drugim okolnostima nikada ne bismo učinili? Novi naučni eksperiment, objavljen u časopisu Current Biology, razjašnjava ovo vekovno etičko pitanje.
Patrik Hagard, naučnik sa Univerzitetskog koledža u Londonu, zajedno sa svojim kolegama, želeo je da izmeri šta se događa u ljudskom mozgu kada nam je naređeno da nešto uradimo, a da nismo sami odlučili da tako postupimo, piše portal Ars Technica.
Naučnci su ustanovili da ljudi, ako im
je nešto naređeno, osećaju da imaju manje
kontrole nad svojim postupcima, kao da
deluju nenamerno. To objašnjava zašto je
ljudima tako lako da čine loše stvari.
Ranih šezdesetih godina prošloga veka psiholog sa Jejla, Stenli Milgram, radio je seriju eksperimenata sa ciljem da ustanovi koliko daleko su ljudi spremni da idu kada slede zapovesti. Volonteri su davali elektrošokove potpuno nepoznatim ljudima koji su u stvari bili glumci, i koji su se pretvarali da primaju elektroškove i da im to nanosi jak bol. Neki su čak glumili i srčani udar.
Milgram je utvrdio da je većina volontera nastavljala da daje elekrošokove kada im je to naredilo osoblje laboratorije, čak i onda kada im se činilo da je primalac šokova povređen. Vrlo mali procenat njih je, uprkos naredbi, odbio da nastavi sa davanjem elektrošokova.
Milgramovi eksperimenti su uzbunili duhove po pitanju ljudske prirode, ali i načina na koji je eksperiment sproveden. Mnogo volontera je pretrpelo emocionalne strahove zbog preživljenog iskustva. A da bi dobio svoje rezultate, Milgram je lagao učesnike eksperimenta.
Kao odgovor na Milgramov eksperiment, univerziteti i druge ustanove koje sprovode istraživanja na ljudima, oformili su Institucionalni odbor za nadzor (Institutional review boards – IRBs), koji nadgleda svaki takav eksperiment. Hagard i njegov tim sproveli su slično istraživanje.
Oni su ustanovili da ljudi, ako im je nešto naređeno, osećaju da imaju manje kontrole nad svojim postupcima, kao da deluju nenamerno. To objašnjava zašto je ljudima tako lako da čine loše stvari. Kada izvršavamo neku naredbu, osećamo da imamo manju kontrolu nad ishodom naših postupaka. Iskustvo je toliko različito da ga naš mozak drugačije procesuira. Prisila smanjuje neurološku obradu ishoda sopstvenog delovanja.
Ljudi koji se pokoravaju naredbama subjektivno doživljavaju svoje postupke više kao pasivne radnje nego kao svoje dobrovoljne postupke. Zbog toga se osećaju manje odgovornima.
(Izvor B92)
