Učesnici skupa „Posledice NATO agresije na SRJ” ocenili su da se može očekivati povećano oboljevanje od kancera u narednim godinama u oblastima gde je bilo najintenzivnije bombardovanje.
Porast broja obolelih od različitih oblika karcinoma u našoj zemlji posledica je NATO bombardovanja u velikoj meri, a da bi se ta tvrdnja i naučno dokazala u međunarodnim institucijama, neophodna je stručna, pravna i finansijska podrška istraživačima u Srbiji, poruka je učesnika naučnog skupa „Posledice NATO agresije na SRJ”.
Direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma Mitar Kovač ocenio je na skupu u Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu da je važno da se Srbija jasno odredi prema NATO agresiji pred međunarodnim institucijama.
Osiromašeni uranijum (Vikipedija)
„Podaci govore o znatno povećanoj smrtnosti i broju obolelih od onkoloških bolesti i kod dece tako i kod starijih osoba. S podacima treba izaći pred međunarodne institucije, kao što su to na primer uradile Italija i Nemačka, a vezano za vojnike koji su služili u sklopu KFOR-a”, kaže Kovač.
Što se tiče dekontaminacije zemljišta,
rečeno je na skupu da država nema dovoljno
sredstava da se kompletno zemljište
očisti i zato je, poručuju, potrebno
formirati međunarodni fond koji bi
prikupljao sredstva za ovu namenu.
Kaže da stručnjaci očekuju da dokazivanje posledica bombardovanja bude državni prioritet jer, ako se obezbede sredstva za istraživanja, moći će da se dokaže jasna veza upotrebe osiromašenog uranijuma i bolesti, te da se finansijski pomogne onima koji pate od različitih oblika karcinoma. „Običan narod nije svestan posledica bombardovanja koje traju i danas”, napominje Kovač.
Učesnici skupa su ocenili da se može očekivati povećano oboljevanje od kancera u narednim godinama u oblastima gde je bilo najintenzivnije bombardovanje.
Profesor Radomir Kovačević, toksikolog u Institutu za medicinu rada i radiološku zaštitu, napominje da istraživanja na kojima su radili stručnjaci različitih profila govore da su kod 20,7 procenata stanovništva u Srbiji primećeni specifični hromozomski poremećaji, za koje se, kaže, veruje da su posledica bombardovanja. „Imamo institucije koje mogu da se uhvate u koštac sa ovim problemom, ali bez podrške države nije moguće uraditi dublja istraživanja na ekosistemu i na ljudima”, kaže Kovačević.
Što se tiče dekontaminacije zemljišta, rečeno je na skupu da država nema dovoljno sredstava da se kompletno zemljište očisti i zato je, poručuju, potrebno formirati međunarodni fond koji bi prikupljao sredstva za ovu namenu.
(Izvor Tanjug)
