АРГУСОВ ПОГЛЕД

НАТО СРБИЈИ ОПРОСТИО

Илустраија (Википедија)

На питање како после 20 година стоје ствари око испитивања последица НАТО бомбардовања, одговор гласи: стоје.

Проф. др Јагош Раичевић

Ових дана обележава се 20 година од НАТО бомбардовања. Било је шта је било, они који су убијали волели би да се то више не помиње. Ови други, који су бомбардовани, да се то више не понови. Ђура нам је опростио што нас је тукао. Сад тврди да нам је пријатељ и каже да заједно имамо светлу будућност, и то са све ампутираном територијом коју је дао другоме.

Велики какви јесу, опростили су нам
и оних десет година санкција, које су|
убијале све што је расло на тлу земље
Србије, од деце и жита до фабрика.

После смо чули да су генерали и Олбрајтова узели руднике и компаније које је Србија градила последњих 100 година. Медијски специјалци су нам до пре неколико месеци слали спотове о историјском братству САД и Срба. Паметни и школовани какви јесу, знали су да тако нешто ових дана не би било паметно. Тукли нас јесу, и то свуда: по школама, по болницама, по мостовима, путевима, фабрикама, рафинеријама, телевизијама и чему све не. Али – ипак су нам опростили. Види се, велика нација у сваком погледу.

Велики какви јесу, опростили су нам и оних десет година санкција, које су убијале све што је расло на тлу земље Србије, од деце и жита до фабрика. Паметни и школовани какви јесу, знали су да ће санкције успети само ако на њима и комшије нешто зараде. И то што тврђе санкције, већа зарада: тако смо нашим тешко зарађеним маркама десетак година помагали колико смо могли све суседе који су нам до тада завидели, да се осете мало важнији и већи него што су до тада били. Суседи нам још нису опростили што су се богатили на америчким санкцијама Србији. Види се одмах које су нације мале а које велике.

И ми смо се припремали. Прошле године је формирана Комисија Скупштине, која је привукла велику пажњу: обећали су нам рецепт како су Италијани наплатили здравствену одштету од осиромашеног уранијума (ОУ). Одмах се јавило неколико удружења, сви су ко запета пушка чекали да се то преведе. Али, ништа од тога – показало се да се тамо не доказује да удисање ОУ изазива канцер, већ да италијански војници нису имали на КиМ исту заштиту као Американци.

Да би се избегла брука, тај превод се негде изгубио и – до дана данашњег, ево на годишњицу – нико не зна где је. Комисија је ипак решила да и даље пребројава жртве; шта ће са тим бројкама, још се не зна, одлучиће накнадно. Ово пишем и као критику и као апел да им се помогне.

Нашој деци не смемо оставити
хемијско, биолошко и радиолошко
загађење које нам је НАТО оставио.
Јесте нам НАТО опростио, али наша деца?

Пре око две године група научних радника започела је иницијативу да се формира национални мултидисциплинарни пројекат, са идејом да се испитају последице НАТО бомбардовања. Циљеви су – да се установе везе између евидентне повећане учесталости обољења (канцера) узрокованих НАТО бомбардовањем, да се провере и/или идентификују неке од још постојећих еколошких „црних тачака”, и да се тамо где је потребно изврши неопходна ремедијација терена. Нашој деци не смемо оставити хемијско, биолошко и радиолошко загађење које нам је НАТО оставио. Јесте нам НАТО опростио, али наша деца? На крају крајева, зар то није и законска обавеза државе да брине о здравој животној средини?

Полазећи од те логике, чланови Иницијативе почели су од ресорног Министарства за заштиту животне средине (МЗЖС). Предложен је оквирно пројекат и од министра се очекивала подршка око организације. И – као што то код нас често бива, као када ајкуле осете крв, нагрнула је армија душебрижника, спремних да се уграде у послић и дају све од себе и што се тиче знања и што се тиче политичких веза. То је најзад почело да компромитује целу идеју, да би на крају бројка од око четрдесетак људи почела реализацију пројекта као оков да вуче на дно.

А министар у МЗЖС? Од силних обавеза око глобалног загревања, пластичних кеса и полицијских акција око илегално депонованог опасног отпада, изгледа не стиже да брине ни о загађењу које имамо данас, а камоли оном од пре 20 година. Ипак, на инсистирање и предлог представника Иницијативе потписан је споразум о сарадњи на овим проблемима између МЗЖС са министарствима здравља, науке и војске. Иницијатива је промовисала и методологију рада у САНУ, послато је неколико детаљних објашњења нашим највишим званичницима. Ништа од тога није помогло: глобално загревање је остало приоритет.

Добра вест би била да Комисија прати шта ради Иницијатива. Штавише, последња иступања председника Комисије указују на то да су преузети многи предлози Иницијативе. То би генерално требало да буде добро. Међутим, Комисија не може да ради оно што предлаже Иницијатива. А Иницијатива је мртво слово на папиру.

Дакле, на питање како после 20 година стоје ствари око испитивања последица НАТО бомбардовања, одговор гласи: стоје.

(Извор Политика)

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар