Ali kod svih koji imaju više od hiljadu pratilaca, većinu čine predstavnici medija i građani.
Izabela Kote sa kanadskog Sajmon Frejzer univerziteta i Emili Darling sa Univerziteta u Torontu istraživale su ko na „Tviteru”prati naloge 110 akademskih ekologa i evolucionih biologa iz 85 institucija i 11 država. Ovi biolozi se bave različitim poslovima, asistenti su, vanredni i redovni profesori, a svoje „Tviter”naloge su otvorili 4 do 74 meseca pre studije.
Ispitanici u najvećem broju slučajeva koriste „Tviter”da bi pisali o nauci i svom naučnom radu, pa je tako jedan biolog na svoj nalog postavio snimak krokodila koji skače, dok je ekspert za korale odgovarao na pitanja o beljenju korala kao posledici klimatskih promena.
Ovi rezultati treba da ohrabre naučnike
da se što pre pozabave svojim prisustvom
u onlajn svetu kao i strategijama za
privlačenje nenaučne publike.
Studija je pokazala da se naučnici koji imaju manje od hiljadu pratilaca,uglavnom,obraćaju svojoj zajednici i da naučnici čine čak 60 odsto ukupnog broja njihovih pratilaca. Međutim, kod svih naučnika koji imaju više od hiljadu pratilaca, većinu čine predstavnici medija i građani. Što se tiče donosilaca odluka i drugih državnih službenika, oni čine manje od jednog procenta bez obzira na ukupan broj pratilaca.
Izabel Kote, Emili Darling (Vikipedija)
„Ovu raznovrsnu publiku prati više ljudi, a zahvaljujući tome naučnici koji tvituju eksponencijalno povećavaju svoj uticaj na društvenim mrežama. To dalje znači da tvitovanje ima potencijal da raširi naučne informacije mnogo više nakon inicijalnih napora [naučnika] da steknu pratioce”, kažu autorke istraživanja. One dodaju da ovi rezultati treba da ohrabre naučnike da se što pre pozabave svojim prisustvom u onlajn svetu kao i strategijama za privlačenje nenaučne publike.
Kote i Darling se nisu bavile time kako je broj pratilaca naučnika rastao vremenom, ali tvrde da njihovo istraživanje samo podržava stav da rad na povećanju publike na „Tviteru”i privlačenje nenaučne publike zahtevaju upornost i veoma jasne i efikasne strategije, kao što je dodavanje slika i video zapisa uz tekst.
Ipak Kote i Darling poručuju naučnicima da je za početak dovoljno samo da počnu da koriste „Tviter”jer je anketa prestižnog časopisa Nature iz 2014. godine pokazala da tek 13 odsto ispitanih od 3.500 naučnika iz celog sveta redovno koristi ovu društvenu mrežu.
(Ivana Nikolić, CPN)
